Винћенцо Белини: НОРМА

У насловној улози ове нове Метове продукције, коју као редитељ потписује Дејвид МекВикар, наступиће сопран Анђела Мид. Улогу Адалђизе ће тумачити мецосопран Џејми Бартон, Полионе је Јозеф Калеја, тенор, а Оровезо Метју Роуз, бас. Хором и оркестром Метрополитен опере дириговаће Јозеф Коланери.

Норму је Белини писао за отварање сезоне у Миланској скали 26. децембра 1831. године. Феличе Романи (са којим је сарађивао од 1827) написао је либрето према трагедији Александра Сумеа под називом Норма или чедоморство (о свештеници која крши своје завете ради љубави), а која је у априлу 1831. године са великим успехом била изведена у Краљевском позоришту Одеон у Паризу. Осим ове француске драме, Романи је као изворе користио и своја ранија либрета за Маирову оперу Медеја у Коринту из 1813. године, и Пачинијеву оперу Ирминсулова свештеница из 1817. године.

Међу најважнијим изменама оригиналне приче, тј. комада је изостављање фантастичног света, повећана пажња ка обредно ритуалним елеметнма, наглашенија улога Адалђизе (коју је на премијери тумачила Ђулија Гризи) али је било важно нагласити овај лик ради наглашенијег сукоба главних протагониста и, што је најважније, изостављање чедморства. У Сумеовој драми, Норма, након убиства деце, у сцени лудила скаче у провалију, док се у опери у самом финалу одиграва сцена уједињења љубавника (Норме и Полионеа) у смрти, која додатно наглашава Нормину хуманост и великодушност.

Тешко је данас замислити да је једно од најпопуларнијих белканто остварења свих времена, дело које представља изузетан спој узвишене мелодике, вокалних изазова и драмске снаге, на премијери доживело фијаско. Наводи се да је публика била изнанађена новим драматским поступком и да су певачи били исцрпљени тешким музичким и сценским захтевима, али током наредна 34 приказивања однос публике се драстично променио. Уследио је тријумфални поход широм Европе и позиционирање Норме у сам врх оперског репертоара, на коме се и данас налази.

САДРЖАЈ

 Опера се састоји из два чина, од који сваки има по две сцене. Описује догађаје у Галији, у првом веку нове ере, када је Галија била под окупацијом Римљана.

Први чин

У светој шуми током ноћи, предвођени Оровезом, окупљени су галски војници и свештеници у молитви Ирминсулу да у врховној свештеници Норми (Оровезовој кћерки) распири мржњу према Римљанима. Када они оду, римски порконзул Полионе признаје свом пријатељу Флавију да је његова страст према Норми, која му је родила двоје деце, прошла и да је сада срећно заљубљен у младу свештеницу, Адалђизу. Флавио га упозорава на Нормин бес, на шта му Полионе отркива да је сањао да ћу му се она осветити. Друди се окупљају у шуми и призивају Норму, која долази окружена другим свештеницама и моли се за мир богињи месеца у познатој арији Каста дива. Друидима саопштава да ће, када дође тренутак да се пролије крв Римљана, она сама предводити побуну. Друиди траже да прва жртва буде Полионе, а Норма у кабелети А, бело, а ме риторна (О лепи мој, врати ми се) признаје да не би могла да му науди уколико би јој се вратио. Оставши сама, Адалђиза моли божанство да јој да снагу да се одупре Полионеу. Он је затиче у сузама и наговара је да заједно побегну у Рим. Дует се завршава њеним пристанком.

Друга сцена се одиграва у Норминој кући. Она је забринута јер је Полионе позван да се врати у Рим. Долази Адалђиза и признаје јој да је заљубљена. Присећајући се почетка своје љубави, Норма одлучује да је ослободи свештеничких завета и пита је за име љубавника. Девојка показује на Полионеа који се у том тренутку појављује. Тако почиње финални трио у коме Норма објашњава Адалђизи како ју је овај римски војник изневерио. Он признаје своју љубав према младој свештеници и моли је да пође са њим. Адалђиза одбија и изјављује да би пре умрла него преотела Полионеа Норми, која њему поручује да треба све да их остави.

Други чин

У свом дому, Норма држи бодеж у руци и гледа своју уснулу децу. Спавају... а не виде руку моју, речи су којима почиње један од најпознатијих Белинијевих речитатива у коме свештеница размишља како би децу поштедела срамоте уколико би их убила док спавају. Схвативши да није у стању то да уради, позива Адалђизу и моли је да се уда за Полионеа и поведе децу са собом у Рим. Адалђиза одбија, говорећи да ће отићи до Полионеа, али само да би га убедила да се врати Норми. Норма је преплављена емоцијама. У дуету који следи две свештенице потврђују своје пријатељство. У шуми се окупљaју галски ратници. Оровезо их упозорава да jе Полионеазменити још већи тиранин. Његов бес против Римљана је све већи, али им говори да морају бити стрпљиви како би успех евентуалне побуне био сигуран. 

У другој сцени Норма се моли у храму, надајући се да ће се Полионе покајати, али јој Клотилда говори да он намерава да отме Адалђизу. Јурећи према олтару, она удара Ирминсулов штит три пута, што је сигнал за почетак рата, а Гали јој одговарају ратном химном У бој, у бој за галске шуме. Клотилда доноси вести да је ухваћен Римљанин који је покушао да из храма отме једну свештеницу. То је Полионе, кога доводе наоружани стражари и који одбија да одговори на Оровезова питања. Норма одлучује да га испита насамо. У дуету који следи нуди му живот уколико се одрекне Адалђизе. На Полионово одбијање, она прети да неће убити само њега већ и њихову децу, а да ће Адалђизу казнити ломачом, јер је прекршила своје завете. Галима саопштава да грешна свештеница мора умрети на жртвеној ломачи, а када је Оровезо и друиди питају за име кривца - одговара да је то она! Обраћа се потом своме оцу, коме признаје да има двоје деце са Полионеом и моли га да се брине о њима. Полионе увиђа снагу Нормине љубави и њих двоје заједно одлазе на ломачу.

Програм преноса из Метрополитена

У паузи преноса чућете разговор са сопраном Сањом Керкез, која тумачи улогу Норме у новој продукцији опере Народног позоришта у Београду.

Пренос ће реализовати уреднице Музичке редакције Радио Београда 2 Горица Пилиповић и Маја Чоловић Васић.