Маестро контрабаса из Војке, у Срему

Али прича је дужа и залази у детаље и неизбежне рукавце...

То доказује и увод који следи:

Шеф секције контрабаса у Београдској филхармонији, (што је данас место где је запослен маестро Љубинко Лазић) са породицом живи у Војки, иако су му, захваљујући таленту, раду и професору Клаусу Трумфу, са квартетом контрабаса "Bassiona Amorosa" отворена врата највећих светских музичких позорница, па и Карнеги хола. Са другим, пак, ансамблом музичара са три континента, "Белтангом" наступа успешно широм Европе и на фестивалима у Јужној Америци, Аргентини, Бразилу...

Његово царство је ипак у селу Војка, надомак Инђије, где је од дедовске куће, баш по узору на њу, направио дивно здање у којем живи и ради. У Војки, замислите, захваљујући Љубинку Лазићу постоји музичка школа са свим садржајима које захтева модерна музичка настава. Похађају је деца из околних места, приређују се концерти, због којих је препуна мала музичка сала, а неретко за житеље Војке, Голубинаца, Старе Пазове и Инђије свирају светски познати, поменути ансамбли Бассиона Амороса и Белтанго.

Пре неколико година уписао је прве ученике у својој музичкој школи, данас има већ тридесетак ђака који уче тамбуру, контрабас, клавир, гитару и виолину, а као професоре ангажовао је своје пријатеље и колеге, такође истакнуте музичаре.

Али - да не препричавамо више - време је да чујете шта је вашим репортерима Елизабети Арсеновић и Мирјани Никић испричао Љубинко Лазић, маестро контрабаса.