Мића Поповић - заувек Лозничанин

Малена Лозница, на обалама речице Штире, која се недалеко одатле улива у моћну Дрину, заогрнута планином Гучево, родно је место великана. И сада ће већина, с правом, помислити на Вука Стефановића Караџића, који је за биће српског народа толико много и на тако много поља учинио да би требало ређати редове и редове док би се све само исписало, словима азбуке коју је он створио, и Јован Цвијић, географ, чије су име и рад уткани у модерне темеље те науке. Али! Има Лозница још великана...

Сликар, графичар, ликовни критичар, филмски режисер и позоришњи редитељ, сценограф, писац, педагог, академик Миодраг-Мића Поповић родио се у Лозници 12. јуна 1923. И у њој проживео само четири године живота, јер се његова породица већ 1927. преселила у Београд. Географија његовог животног пута - коју је доминантно одредио Мићин непоколебљиви људски и уметнички морал те јединствени таленат и израз - замршена је мрежа меридијана и паралела, јер безмало да нема места на Земљи до којег није стигла његова уметност.

Но, 1989, Мића Поповић је одлучио да се врати у место рођења, у Лозницу, и да на известан начин заувек остане у њој. Тада је, наиме, у знаменитој кући Катића, у самом центру града, отворен Легат - стална поставка Миће Поповића и његове супруге, такође велике уметнице, Вере Божичковић-Поповић. Седам година касније, 1996, умро је и сахрањен у Београду. Делима, која су у многим галеријама и музејима широм света, живи и даље. А кап свог великог живота вратио је на извор из ког је потекао - у родну Лозницу, у галерију која је понос његових суграђана.

Баш тамо Вас данас воде Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.