Којекуда

Последњи пут 5. јуна 1941, када је међу њима експлодирало више од 400 вагона муниције, коју су немачки окупатори најпре запленили од - у кратком априлском рату сломљене - Југословенске краљевске војске, а потом је сву управо у Смедеревској тврђави ускладиштили.

Преживели очевици и данас, готово 80 година после, кажу да памте звук који се проломио као да се парају и земља и небо и бљештаво белу светлост која је избрисала све друге боје ведрог јунског дана. А потом се данима поглед на град и околину црнио од дима који се споро разилазио. На град се сручило најмање 4000 тона камена из зидина тврђаве, којих, пак, да није било, да ублаже силину удара, нестало би - многи мисле - Пожаревца, Ковина, Гроцке, чак и делова Београда. Сматра се да никада нигде на Земљи - а да није реч о природној катаклизми - није био јачи удар. По снази јачи чак и од ексползије нуклеарне бомбе бачене на Хирошиму - само је технологија различита, па је зато штета, као и број жртава, условно говорећи, мањи.

И за разлику од материјалне штете, која је прецизно забележена и казује да је у Смедереву после 5. јуна 1941, од више од 20 хиљада кућа остало само 25 неоштећених - број жртава се не зна ни данас. 485 је идентификовано и њихова имена су уклесана на спомен-костурницу коју је Александар Дероко сачинио на смедеревском гробљу још ратне 1942. Први подаци које су забележили немачки окупатори говорили су о око четири хиљаде страдалих. Колико их је стварно - не зна се...

Као што се не зна ни ко је или шта је био узрок те експлозије која је, кажу, личила на долазак судњег дана... А зато што се није радило на откривању, већ се напротив заташкавала та трагедија, 5. јун 1941. није важан историјски датум какав би засигурно требало да буде у спомен на толике жртве, такву трагедију. Шта више, ако на, данас свемоћном, интернету потражите информације укуцавши „петојунска трагедија", добићете незнатан број текстова; али ако унесете „петојунска експлозија" - отвориће вам се обиље. Бљесак и прасак и после толико деценија заслепљују и заглушују бол и патњу.

Али докле год у центру Смедерева стоји управо том експлозијом рањена деспотова тврђава, у сред које се при свакој већој киши кратер који је експлозија направила претвара у језеро широко педесетак и дубоко десет метара, постојаће и питање на које ће непребројане жртве тражити одговор: ко ли је, шта ли је и у име чега је запаљена силна муниција ускладиштена у њој на почетку Другог светског рата?

Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић питале су Добрицу Јовичића, професора историје у Основној школи „Јован Јовановић Змај" у Смедереву, која ове године обележава 150 година постојања. Шта је знао, то нам је рекао, а чућете и Ви у још једној „којекуда" причи.

Насловна страна, аутор - Duja - Сопствено дело, commons.wikimedia.org