недеља, 20. мај 2018, 09:05
Којекуда
Железара у Смедереву – велика и компликована прича. Од тога чија је: променила је мноштво власника током више од сто година постојања. Па затим, колико је успешна: бележе се периоди када је достизала врхунце у производњи и квалитету, да би затим била скоро пред затварањем, више пута. Све до приче о томе шта све чини Железару: а то је позамашан број произодних погона расутих по градовима у Србији, који су данас засебне фабрике, издвојене од ње саме.
Али није то наша данашња прича. Њу можете пронаћи у многим књигама и фељтонима објављиваним годинама уназад. Наша прича је истовремено и животна или прича о судбини Николе Тасића Цалета који је свој живот повезао са Железаром Смедерево. Челик, високе пећи, ваљаонице, бели лимови... Лава метала и температуре од 1700 степени...
Биће ово прича о племенитим рудама, о фантастично интересантном процесу настајања челика и гвожђа, и најплеменитијем међу њима - белом лиму.
Причу су забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић, а наслов можемо да препишемо, од Максима Горког, но овог пута у буквалном значењу: Како се калио челик.
Аутор слике са насловне стране: Lošmi, CC BY-SA 3.0, commons.wikimedia.org
Коментари