У средишту пажње

Споразум о признању прекршаја, који се сада примењује у саобраћајним и царинским прекршајима, ускоро би требало да постане опција и за оне који крше законе из области сиве економије. Упућени тврде да ће и прекршиоци који раде у сивој зони и инспекције и судови имати корист од склапања споразума. Пре свега, прекршиоци ће добити блажу казну него што би добили по окончању судског поступка, инспектори неће морати да се одазивају у својству сведока пред пркршајне судове, већ ће моћи да раде свој основни посао а судски поступци ће краће трајати. У Министарству за рад и запошљавање најављују и увођење мобилног инспектора који ће моћи на лицу места да провери да ли је неко пријавио радника или не, како би се одмах издавале казне или упозорења у зависности од статуса тих радника. Један од начина борбе против сиве економије је и смањење учешћа готовине у промету.

Процењује се да између 600.000 и милион радника ради на црно. С друге стране, привредници скрећу пажњу да висока оптерећења, много парафискалних намета и незапосленост гурају фирме и људе у сиву зону.

Може ли се очекивати да држава смањи намете? Која су најефикаснија решења како би се смањила нелегална трговина, непријављен рад и утаја пореза?

О предностима споразума о признању прекршаја као једног од начина за смањење обима сиве економије говори судија Милан Мариновић, председник Удружења судија прекршајних судова. Гости у студију су- Горан Марковић, инспектор у Инспекторату за рад, економиста др Соња Ђуричин, научни сарадник Института економских наука и Горан Давидовић, члан УО Асоцијације малих и средњих предузећа.

Уредник и водитељ емисије је Оливера Симић Милошевић.