Таласање - Шетња

Крупањ није тиква без корена, иако ће многима, због несреће која га је пре три године задесила у поплавама, прва асоцијација на тај градић бити клизишта, искривљене куће и поломљена стабла. Ове године Крупањ обележава 600-ту годишњицу свог првог писаног помена у дубровачким списима 1417. године.

Крупањ је означен је као трговачко и рударско место. Археолошки налази говоре да је тај крај био насељен још у доба неолита. У средњем веку Крупањ је био значајно рударско место, због рудника сребра који се у њему налазио. Туда су пролазили и дубровачки каравански путеви. Ко би рекао да је тај градић, у самом срцу Рађевине, преко својих плећа претурио толику историју. А она би, можда, била и заборављена да нема свештеника Александра Ђурђева.

Тај човек последњих неколико деценија скупља и рестаурира сву прошлост овог краја, камен по камен, дрво по дрво, тканину по тканину... Све је аутентично у његовом музеју - задужбини, па и униформа српског војника из Првог светског рата. Кажу да је нико у Србији нема сачувану баш онакву каква је била. 

Поставка изложбе хронолошки креће, у ствари, много раније, од преисторије, посуда, алата, старих новчића, преко турске владавине, првих Крупањских трговаца, апотекара, банкара, школства, судства, па до Првог светског рата, оружја... 

На зидовима музеја висе штитови, сабље, буздовани, мачеви, у витринама су сачувани документи и стари српски обичаји.

На једној од полица у музеју стоји оригинало издање Српско - Немачког речника Вука Караџића из 1832. године, а у једној од просторија приказана је унутрашњост кућа богатијих варошана -како су живели, из чега су јели, како су се облачили, на чему су спавали и кога су гостили...

Пре него што су многи већи градови чули за тенис, тај спорт се играо у Крупњу. Наиме, тенис су у Крупањ донели Енглези који су у том крају експлоатисали руду. У музеју Крупња налази се и рекет енглеског обавештајца Двејна Била Хадсона који је ту радио као рударски инжењер. За Хадсона се везује прича да је за време Другог светског рата водио преговоре између Тита и Драже. Свештеник Александар стрпљиво и марљиво прикупља сваки делић бурне историје тог краја.

Његових руку дело је и оаза мира - црквени комплекс Добри поток, који се мора доживети, рекао нам је председник општине Крупањ Иван Исаиловић и то у канцеларији свог претходника од пре сто година, која је приказана у музеју као изложбена поставка. 

Исаиловић је по професији глумац те му није било тешко да уђе у улогу водича и нашу новинарку Наташу Аћимовић и остатак екипе поведе у обилазак Крупња кроз векове.

Аутор и водитељ: Тања Зељковић 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво