недеља, 26. јун 2016, 09:05
Којекуда
У северозападном делу пространих бачких равница, на левој обали Дунава, сместио се Апатин, један од најлепших градова Војводине. Повољан географски положај, близина реке и природна богатства овог краја, плодно земљиште, шуме, обиље рибе по ритовима и рукавцима и дивљач у шумама, привлачили су људе да се ту насељавају још од праисторијских времена.
Укупна дужина апатинске деонице Дунава, плаве европске магистрале износи 42 километра, а карактеришу је, између осталог, и бројни јако развијени меандри и активни и напуштени. Регулацијом Дунава и подизањем читавог система одбрамбених земљаних насипа, они су одвојени од главног речног тока па су створене мртваје. Река и рукавци пребогати су разноврсним врстама риба, а ту су и позната ловишта, станишта чувеног подунавског јелена и друге дивљачи.
Нетакнута природа прашумског изгледа, столетна аутохтона шума, баре и мочваре, богатство флоре и фауне карактериситке су природе овог дела Војводине. Двеста осамдесет врста птица, од којих неке веома ретке, као што је орао белорепан, црна рода, корморани, као и аутохтоне шуме црне тополе, брестова, црног глога и храста, станишта више врста орхидеја, локвања и других биљака, довољно говоре о томе.
Град чува многа сведочанства о прелепим старим и новим здањима, о људима, који су њиме прошли кроз историју и тако преплели своје судбину у једну велику причу... причу коју врло детаљно памти и познаје Јован Лакатош, хроничар, љубитељ природе, орнитолотлог, туристички водич, са толико интересовања и занимања које није лако сажети у једну Којекуда причу, коју су и овог пута забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић
Радио Београд 1, 08.05
Коментари