Антоњин Дворжак: Краљ и ћумурџија

Главне улога тумачили су: Роман Хоза као Краљ Матијаш, Јозеф Бенци као Матјеј, Катежина Књежикова као Лидушка. Луци Хилшерова је била Ана, Рихард Самек је био Јеник, Јана Сибера – дворска дама Ева, Дана Бурешова је била краљица, а Јан Штјава је био официр Секачек. Хором Прашке филхармоније и Симфонијским оркестром Прашког радија дириговао је Томаш Браунер.

Оперу Краљ и ћумурџија Дворжак је написао на почетку каријере. У то доба је још увек радио као виолиста у Привременом народном позоришту у Прагу, али је озбиљно кренуо и да се бави компоновањем. Између 1862. и 1871. године написао је две симфоније, четири гудачка квартета, вокални циклус Чемпреси и прву оперу Алфред на немачки текст Теодора Кернера. Краљ и ћумурџија је била Дворжакова друга опера на којој је почео да ради 1871. године, истовремено обавестивши управу позоришта да се повлачи са места музичара, како би се у потпуности посветио писању музике.

Опера је била најављена у читаним Музичким новинама уз хвалоспев младом аутору, али је Беджих Сметана, тадашњи шеф диригент Народног позоришта, вратио Дворжаку партитуру са речима да ју је немогуће извести. Сам Дворжак је невољно признао да је Сметана био у праву, пошто је на пробама искусио отпор свих учесника. „Сви су се сложили да је дело превише компликовано и тешко, чак и теже од Вагнера. Сви су описали оперу као оригиналну и софистицирану, али непроходну. Нисам успео да их убедим. Дело је повучено са реперотара. Године 1875, одлучио сам да уништим целу партитуру и напишем потпуно нову оперу", записује Дворжак.

Користећи исти предложак Бернарда Лобеског што је био псеудоним адвоката и писца Бернарда Гулднера, компоновао је нову верзију Краља и ћумурџије која је премијерно изведена 1874. године, када Сметана више није био диригент, уз леп пријем публике и критике. Ипак, Дворжак још увек није задвољан те је направио другу важну ревизију 1887. године, уз измене либрета посебно у трећем чину. Ово је јединствен случај у историји музике да је један композитор написао две опере на исти текстуални предложак.

Уредница Ксенија Стевановић