Карло Гинзбург: „Знакови – порекло индицијске парадигме”

У огледу „Знакови: порекло индицијске парадигме", као и у многим својим другим делима, познати италијански историчар Карло Гинзбург се као средишњом темом бави питањем на који начин људи виде свет, односно како стичу и организују своје знање. Он помно испитује однос између „формалног" и „неформалног", „високог" и „ниског", традицијског и научног знања. Укратко, посвећен је историјској епистемологији, тј. историји и теорији конструисања знања.

Неформално знање, које се усмено преноси, засновано је на свакодневном искуству (како личном, тако и искуству многих генерација) и пажљивом посматрању, које посматрачу омогућава да разуме много више него што се може директно видети. Такво знање Гинзбург карактерише као „конјектурално", или „дивинацијско", односно мантичко знање, засновано на претпоставкама, а не на чињеницама.

У нашем друштву, статус науке је виши од статуса индицијског знања, али Гинзбург показује да у многим областима оно опстаје као алтернативно знање, са сопственом историјом и валидношћу, које је дубоко укорењено у популарно искуство и које допуњава и проширује знања стечена науком. С тим у вези, он поред Морелија, Фројда и Шерлока Холмса, наводи и анализира веома различите професионалне групе које користе и контролишу одређене врсте индицијског знања, од месопотамијских пророка, преко адвоката који у судским процесима на основу трагова конструишу доказе и лекара способних да кроз познавање симптома болести постављају дијагнозе и дају прогнозе, до академских истраживача и експерата у различитим областима, укључујући и оне који врше државну власт.

Све ово је од посебног интереса за историчаре, будући да је историјско знање, сматра Гинзбург, најчешће „индиректно, засновано на знаковима и остацима доказа, који су претпостављени".

Овај Гинзбургов оглед, изворно објављен у његовој књизи Miti, emblemi, spie: Morfologia e storia (Торино 1986), биће емитован на таласима Трећег програма у пет наставака, од 6. до 10. јануара.

Превод с италијанског: Александра Проле
Уредник: Предраг Шарчевића