Светске музичке позорнице

Дела Мориса Равела (свита Моја мајка гуска), Франца Листа (Први клавирски концерт у Ес дуру) и Ота Николаија (увертира за оперу Веселе жене Виндзорске). Оркестром Италијанске Швајцарске диригује Шарл Дитуа. Солисткиња је пијанисткиња Марта Аргерич. Снимак је са концерта одржаног 31. децембра 2018. године у Центру за културу у Лугану.

Рођена 5. јуна 1941. године у Аргентини, Марта Аргерич је већ у осмој имала први солистички наступ када је свирала солистичку деоницу у Бетовеновом Клавирском концерту број 1 у Це дуру. Преселивши се у Европу 1955. године, започела је студије са Фридрихом Гулдом у Аустрији, а потом их наставила са Артуром Бенедетијем Микеланђелијем који је имао велики утицај на њен уметнички развој.

Учествовала је на бројним такмичењима, попут Међународног музичког тамичења у Женеви, конкурса Феручо Бузони, на којима је (у само три недеље!) освојила прве награде, а посебну пажњу светске јавности привукла је маестралном победом на Међународном пијанистичком такмичењу Фредерик Шопен у Варшави 1965. године. Исте године настали су и њени први снимци на којима се налазе дела Шопена, Брамса, Равела, Прокофјева и Листа. Још у раној фази развоја Марте Аргерич као једне од најзначајнијих пијанисткиња данашњице, критичари су препознали њену зрелост музичког израза огрнуту енергичним и бурним темпераментом, често је упоређујући са Владимиром Хоровицем.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво