Грамофонија

Репродуковаћемо снимак Четврте симфоније Сергеја Прокофјева који су забележили чланови Великог симфонијског оркестра централне телевизије и радија СССР-а под управом Генадија Рождественског. Снимак је забележен 1967. године, а репродуковаћемо га са плоче продукцијске куће Мелодија објављене 1982. године.

Сниматељ који је био ангажован на реализацији овог албума, Игор Вепринцев, сматра се једним од најзначајнијих тон-мајстора Совјетског Савеза са преко пет стотина објављених плоча уметничке музике у каријери. Његов стваралачки пут је започео у Кинематографском симфонијском оркестру, са којим је наступао као виолиста након завршетка Московског конзерваторијума. Убрзо се заинтересовао за сниматељски посао, те га управа оркестра шаље на даље школовање са којег се вратио са потпуно новим занимањем. Стицајем околности, први албум који је реализовао у каријери био је Концерт за виолину Беле Бартока у тумачењу управо Генадија Рождественског, са којим ће Вепринцев остварити веома блиску сарадњу у наредним деценијама. Резултат њихових заједничких активности биће и албум који вечерас емитујемо, објављен у стерео верзији намењеној иностраном тржишту. Оригинална верзија албума из године настанка снимка је стекла изузетну популарност на Западу, појавивши се у јеку интересовања за виниле совјетских уметника, те су за њом убрзо уследиле и нове варијанте, углавном само са измењеним омотом за европско тржиште, док је дистрибуција у Сједињеним Америчким Државама и Канади поверена Мелодијиној етикети Ејнџел са седиштем у Њујорку.

Програмски коментар за оригинално издање написао је чувени совјетски музиколог Михаил Тараканов, стручњак за симфонијско стваралаштво аутора из СССР-а, са иностраном каријером и великим бројем студија објављеним на ову тему. Упркос томе, он није често сарађивао на Мелодијиним издањима, а на каснијим верзијама албума је његово име изостало са омота, што није био редак случај када је о совјетским плочама реч. Графичко решење је засновано на портрету Прокофјева који је насликао Василиј Шухаев тридесетих година, заједно са приказима Игора Стравинског и Фјодора Шаљапина, којима је десетак година касније додао и Свјатослава Рихтера у чувеној серији портрета својих савременика.

Аутор: Милан Милојковић.
Уредница: Сања Куњадић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво