Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Позоришни фестивал Виминацијум фест одржан је на локалитету једног од најзначајнијих градова и војних логора Римског царства од 1. до 6. века, а данас једног од наших највећих археолошких налазишта. Тако су у централном делу лимеса, римског логора, оформљене две позорнице - велика и камерна, а трећа је смештена у пространом дворишту самог домуса. Ансамбли и гости фестивала смештени су у зградама војног логора, активирана је и кантина, а показаће се да је све то гостима понудило много већи комфор од, рецимо, услова у брионском кампу у којем функционише фестивал Улисис театар Радета Шербеџије, глумца и музичара који је са члановима свог бенда одржао концерт на отварању овогодишњег Виминацијум феста.

Што се позоришног програма тиче, првоизведена представа је Бакхе коју је према Еурипидовој трагедији у Казалишту Улисис режирала Ленка Удовички. „Ове Бакхе започињу фрагментарним приказом једне од сесија колективне психотерапије чије учеснице су жене које говоре о проблемима актуелне свакодневице, о тривијалностима у којима се оне све теже сналазе; но представа се наставља све краћим флешевима у којима јасно слутимо да све интензивније попуштају кочнице својствене социјализованим особа данашњице. А онда почињу Баханткињe", пише Александар Милосављевић.

Друге такмичарске вечери изведена је представа Државног мађарског позоришта из Темишвара Сонет 66, настала по стиховима вероватно најпознатије Шекспирове песме, а представу је режирао Кокан Младеновић, разложивши Шекспирове стихове и од сваког од њих генеришући по једну сцену. На Дрини ћуприја Српског народног позоришта из Новог Сада, такође у драматизацији и режији Кокана Младеновића, свакако се уклапала у концепт селектора фестивала Михајла Несторовића, потврђујући и мит о славном вишеградском мосту, али и мит о Иви Андрићу, баш као што је једна од суштина ове представе у провокативном преиспитивању многих наличја мита о суживоту различитих народа и религија на овим просторима.

Продукција Драме Словенског народног гледалишча Девојчица са жицама евидентно је настала по мотивима Андерсенове бајке Девојчица са жигицама, а представу је на сцену поставио познати македонски композитор и све успешнији редитељ Маријан Нећак. Полазећи од сижеа познате бајке о несрећној девојчици која у зимској, снежној, празничној ноћи на улици продаје шибице, али се суочава с бездушношћу овог света, Нећак заправо плете вишеслојну причу о путовању младе виолинисткиње која са Балкана намерава да стигне у Европу.

Последње такмичарске вечери одиграна је М.И.Р.А. Битеф театра у режији Андраша Урбана, представа о којој је овде у више наврата било речи, те сада Милосављевић само констатује да се игра четири одличне глумице изванредно уклопила у амбијент виминацијумског домуса и да је једну од две награде Виминацијум феста, ону намењену најбољем глумцу, заслужено добила Мирјана Карановић. Жири, у саставу Дејан Мијач (редитељ), Миодраг Табачки (сценограф) и Снежана Тришић (редитељка), такође оправдано, награду за најбољу представу доделио је Девојчици са жицама.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.