субота, 22. јун 2019, 20:02
Оперска сезона Eурорадија 2018/19 – Верди: Фалстаф
Чућете снимак опере „Фалстаф” Ђузепа Вердија, забележен 19. јула прошле године на представи одржаној у Краљевској опери Ковент гарден у Лондону, када је главну улогу тумачио Брин Терфел уз изузетну поделу певача међу којима су били Сајмон Кинлисајд као Џон Форд, Ана Марија Мартинез као његова супруга Алиса Форд, Ана Прохаска као њихова ћерка Нанета, Мери Меклохлин као Мег Пејџ, Мари-Никол Лемју као Госпођа Квикли, Фредерик Антун као Нанетин удварач Фентон, Питер Хор као Доктор Кајус, док су Мајкл Колвин и Крег Коукли изводили улоге Фалстафових слуга Бардолфа и Пистола. Хором и оркестром Ковент гардена дириговао је Никола Луизоти.
Вердијева последња опера задржава типичне карактеристике његовог стваралаштва: изузетну мелодијску инвенцију, хуманистички поглед на ликове и фасцинацију Шекспиром. Али атипична је по томе да је у питању комедија и да у својој композиционој конструкцији антиципира модернистичко сажимање и значењску неухватљивост. Пут који је Верди прошао од традиционалних „опера са нумерама", са великим аријама и патриотским хоровима, до Фалстафа је изузетно необичан и неуобичајен и говори о композиторовој укорењености у оперски жанр који је успео да савлада до те мере да га је и суштински трансформисао.
Историчар Гери Вилс пак, примећује да: „Вердијева опера није велика само зато што је Фалстаф тако значајан лик. Он ствара около себе свет који је већи од њега. Он и сви остали на сцени, се сусрећу са снагом духа која је јача од њих - то су жене... опера у свом срцу носи оне које Алиса Форд назива Веселим женама виндзорским. Оне не само да потцртавају Фалстафову помпезност, оне такође лече Фордову љубомору, а осујећују и његов план да стане на пут браку између Фентона и Нанете."
Верди је Фалстафа написао у осамдесетој години живота. Свој целокупан оперски опус је, тако, крунисао ремек-делом у домену комичне опере. Фалстаф има три чина, а либрето, према Шекспировој комедији Веселе жене Виндзорске, написао је Ариго Боито. Премијерно извођење Фалстафа, којег многи називају и „Вердијевим музичким тестаментом", одржано је у Миланској Скали 1893. године.
У свом ауторском тексту, цењени оперски режисер и аутор поставке, Роберт Карсен, износи суд да „Фалстаф није само последња опера осамдесетогодишнег композитора, већ и изузетно оригинално ремек-дело, које показује да је композитор постао апсолутни мајстор уметности музичког театра. Ова опера показује сценску уметност пуну радости живота коју је створио један изузетно стари човек, уносећи у њу свежину и енергију младости. Карсен такође примећује да је Верди у своју комедију уткао изузетно прецизни поглед искусног посматрача људске душе и понашања. Ту има места и за Фордову љубомору, и за малицију, и за невиност младих, али и за њихову сналажљивост. У Фалстафу Верди не бежи од лепоте и апсурдности људског живота - од уживања у јелу, пићу и љубави, до повишених емотивних стања. Тако у опери сусрећемо фини слој меланхолије и мирења са старошћу, оличеним посебно у лику Џона Фалстафа”.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари