Имагинарни пејзажи

Ово остварење је проистекло из музике за инсталације „ER=EPR‘ и 'Orbihedron' уметника Евелине Домнич и Дмитрија Гефланда које су приказане 2017. године у склопу изложбе „Границе знања" у галеријском простору Мартин-Гропиус-Бау у Берлину. У овим инсталацијама, а самим тим и у музичкој матрици коју је начинио Басински коришћени су звуци спајања две удаљене црне рупе, на раздаљини од 1.3. билиона светлосних година од Земље. Ти звуци су изведени из података које је заблежеила LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) опсерваторија којом руководе универзитети МИТ и Калтек. Наиме, при спајању две црне рупе настају гравитациони таласи који се шире универзумом.

Пред нама је лирски универзум дронова Вилијама Басинског у којем је, поред ових снимака, коришћен и звук радијских АМ таласа, ухваћених у ноћи. Свој метод уметник је везао за небеса, за звуке који долазе до нас готово неприментно са великих удаљености и висина. На интимнијем нивоу Басински се овом композицијом вратио назад у детињство, у одрастање у Хјустону где је његов отац радио у Наси, почетком 70-их година прошлог века. У том смислу Басински даје потребну дозу топлине, можда чак и „људскости", необичним, чудним звуцима универзума који увек подсећају на нешто што није људско, што је велико, необично и сабласно. У сменама високе апстракције звучања космоса и плетења звукова људском руком, време као да бежи из перцепције слушалаца, а сам наслов албума почиње да резонира у свој својој пуноћи и филозофској комплексности.

Уредница Ксенија Стевановић