Нова дискографија

Након веома успешних издања са делима Бетовена и Хајдна, Бавузе се окренуо романтичарском репертоару, изводећи први пут дела Роберта Шумана. За свој дискографски романтичарски првенац, Бавузе је одабрао интригантан и обиман програм, на којем се поред Велике сонате број 3 опус 15 налазе Карневалске сцене из Беча опус 26, као и дела из позног стваралачког периода: Три фантастична комада опус 111 и Песме зоре опус 133.

Окосницу албума чини Велика соната број 3, позната и као „Концерт без оркестра", коју је Бавузе открио кроз снимак Владимира Хоровица из осамдесетих година прошлог века. У програмској књижици, пијаниста наводи: „Неодољиво ме је привукло ово запањујуће дело (пре свега због свог наслова „Концерт", јер, необично, не постоји дијалог нити супротстављање солистичког парта и имагинарног оркестра, које би оправдало тај назив), и сместа сам почео да га проучавам. Одмах сам приметио да у два кратка пасажа на крају првог става Хоровиц промишљено меша две верзије дела из 1834. и 1853. године. Како сам имао ту част, да током његове последње посете Паризу 1985. године одсвирам ово дело пред њим и да дискутујем такође о другим детаљима, желео сам да, као омаж Хоровицу, задржим ту „хибридну" верзију на овом снимку" закључује Жан Ефлам Бавузе.

Поред овог монументалног дела, на његовом најновијем диску се налази још једно остварење из Шумановог раног стваралачког периода, Карневалске сцене из Беча опус 26, чија интерпретација такође захтева добру „извођачку кондицију," али и изразит лиризам. Позни композиторов опус, који је очигледно близак Бавузеу, на овом снимку представљају Три фантастична комада опус 111 и Песме зоре опус 133, једно од последњих дела које је Шуман написао пре неуспешног покушаја самоубиства и одласка у санаторијум 1854. године.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић