Стваралаштво Јозефа Елснера

Од 1792. до 1799. године Елснер је боравио у Лавову, где је руководио позоришним оркестром и компоновао симфонијску и камерну музику. Сонате за виолину из опуса 10 које ћете слушати у емисији компоновао је 1798. године, непосредно пре одласка у Варшаву.

Елснер је био једна од централних личности музичког живота у Варшави у првој деценији 19. века. Током 1805. и 1806. године учествовао је у оснивању варшавског Друштва љубитеља музике Ressource захваљујући коме су у овом граду по први пут изведене Бетовенове симфоније и друга значајна музичка остварења овог доба. Елснеров сарадник у овом подухвату био је и немачки композитор и критичар Ернст Теодор Амадеус Хофман, који је живео у Варшави од 1804. до 1807. године. Варшава је у овом периоду била под влашћу Пруске и Хофман је дошао као пруски чиновник, али је убрзо успео да изгради каријеру музичара и да напусти посао бирократе. Поред тога што је осигурао продукцију своје опере у Варшави, Хофман је био и потпредседник друштва „Обнова" и руководио је његовим оркестром. Недељни концерти камерне музике које је друштво организовало Хофману су служили и као прилика да пласира своје најновије композиције. Ово је управо био случај са његовим Квинтетом за харфу и гудачке инструменте у це-молу, насталим у Варшави.

Убрзо након доласка у Варшаву, 1799. године, Елснер је тежиште свог стваралаштва почео да пребацује на оперу и друга музичко-сценска остварења, од којих је већина заснована на пољским историјским изворима и легендама. Елснеров оперски опус најверније показује еволуцију његовог музичког језика и све већу приврженост употреби фолклорних материјала. Чућете увертиру за његову оперу Лешек Бели, која је премијерно изведена 1809. године у Варшави, а чија је радња заснована на словенској митологији. На крају емиеиј чућете и Бриљантни рондо за клавир и оркестар у Бе-дуру, опус 98, Јохана Непомука Хумела, једног од композитора-пијаниста који су у овом периоду посетили Варшаву.

Аутор Срђан Атанасовски