Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на представе: „Сумрак богова” Словенског народног гледалишча из Марибора, „Кад би Сомбор био Холивуд” Народног позоришта из Сомбора и „Капитал” Краљевског позоришта Зетски дом са Цетиња. Све три представе су изведене на првом Позоришном фестивалу балканског културног простора „Театар на раскршћу” одржаном од 12. до 19. марта у Нишу.

Како оцењује Александар Милосављевић, три представе које је Спасоје Ж. Миловановић позвао на прво издање нишког фестивала „На раскршћу" – од седам колико се нашло у овогодишњој селекцији – у потуности су испуниле очекивања стручне јавности, позоришних критичара и театролога окупљених у Нишу, али и тамошње публике. Победник Фестивала је представа Далибора Матанића Сумрак богова, а настала је према истоименом филму Лукина Висконтија из 1969. године. Одмак који су драматург Ивор Мартинић и редитељ направили у односу на филмски сценарио чини ову причу о духовној декаденцији немачке културне елите у освит фашизма актуелном данас. Представа је добила награде за најбољу представу, Далибор Матанић за режију, Наташа Матјашец Рошкер за женску улогу, Марко Јапељ за сценографију, те Петја Лабовић је проглашен најбољим младим глумцем, а поред ових награда које је доделио Стручни жири, представу су прогласили најбољом и Жири округлог стола критике и Новинарски жири.

Представа Кад би Сомбор био Холивуд, редитеља Кокана Младеновића, освојила је на фестивалу четири награде: Татјанa Радишић за костимографију, Ирена Поповић Драговић за музику, Андреја Кулешевић за кореографију, а Марко Марковић, тумач лика Ернеста Бошњака, за најбољу мушку улогу. У селекторовом избору ово дело се издвојило свежином редитељске идеје по којој је текст истоимене драме Златана Дорића о пропуштеним шансама да Сомбор постане релевантна кинематографска дестинација, у потпуности замењен стилизованим сценским покретом, али и сценски убедљивим начином на који је редитељски поступак подржан ентузијазмом и умећем читавог глумачког ансамбла.

За представу Капитал редитељ Андраш Урбан је одабрао веома младе црногорске глумице и глумце, студенте цетињског Факултета драмских уметности који су овој театарској причи обезбедили посебну димензију, те с правом заслужили признања стручног жирија - Јелена Лабан за најбољу младу глумицу, док је ансамбл представе добио Специјалну награду. Њихова енергија се фуриозно стопила са жестином Урбанове позоришне приче која превазилази оквире црногорске стварности. Иако у програмској књижици за цетињски Капитал пише да је настао на основу адаптације истоименог дела Карла Маркса, представа Андраша Урбана има мало везе с Марксом. Ипак, већ и одабир теме и наслов представе указују којим смером се редитељ упутио: осим што су епоха и актуелна друштвено-политичка стварност наметнуле Капитал као штиво којем се све чешће враћамо, Марксово дело је у Урбановом третману постало и кључ за разумевање стања у данашњој Црној Гори. Али и не само у њој, и не једино у државама суоченим с траумом транзиције, коментарише Милосављевић.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво