Музика Наполеонових светковина

Након што није успео да придобије симпатије париске публике, Ђовани Паизијело вратио се из Париза у Напуљ, а његово место Наполеоновог капелмајстора у Палати Тиљери додељено је Жан-Франсоа Ле Сиеру. Двадесет година млађи од Паизијела, Ле Сиер је постао један од водећих оперских париских композитора у последњој деценији 18. века, препознатљив по свом експресивном хармонском језику и оштрој, идиосинкратичној, мелодици широког амбитуса. На положају капелмајстора је остао током читаве Наполеонове владавине, а и у периоду Бурбонска рестаурације наставио је да буде један од два главна капелмајстора у Палати Тиљери. Као и у случају Паизијела, опус Ле Сиера на овом положају био је пре свега усмерен ка духовној музици и опери.

Највећа државна светковина за чију музичку димензију је одговоран Ле Сиер свакако је само Наполоново крунисање за императора, 2. децембра 1804. године, у катедрали Нотрдам у Паризу. Овим догађајем Наполеон је желео да установи легитимитет нове царске породице и нове аристократије, а сам обред крунисања био је сасвим измењен у односу на церемонију за француске краљеве пре револуције. Крунисање Наполеона и његове супруге, царице Жозефине, били су у потпуности повезани сакрални обреди, а Наполеон је, након што је сам себи поставио круну и након што се папа повукао, обавио обред полагања државне заклетве пред представницима световне власти.

У обреду су учествовала два оркестра, четири хора и више војних ансамбала, што је укупно чинило преко 300 инструменталиста и 400 певача. Централно музичко дело чијим извођењем је овом приликом руководио Ле Сиер, била је Крунидбена миса потекла из пера Ђованија Паизијела. Поред тога, Ле Сиер је написао опсежни ораторијум за крунидбену свечаност, који није био стриктно везан за црквене каноне.

Аутор Срђан Атанасовски