Музика у трактатима Силвестра Ганасијa

Рођен највероватније у Венецији 1492. године, Ганаси је остао упамћен пре свега као аутор два значајна трактата о интерпретацији на блок флаути и виоли да гамба. Своју музичку каријеру започео је као „пифар", односно свирач на дувачким инструментима у служби венецијанске државе, а његов надимак „Дал Фонтего" указивао је да потиче из дела града близу истоимене палате, у којој су живели и радили немачки трговци. Као „дуждев пифар" наступао је током церемонија и музичких приредби у Дуждевој палати, као и инструменталиста у Базилици Светог Марка.

Ипак, Ганасијев допринос историји музике огледа се најпре у његовим теоријским радовима, поменутим трактатима о умећу свирања на тада популарним и широко распрострањеним инструментима - блок флаути и виоли да гамба. Док је већина књига о инструментима из 16. века нудила или енциклопедијске прегледе развоја, или сасвим једноставне инструкције за штимовање, прстореде или табулатуре, Ганасијеви радови се издвајају по свој обимности и обухватности. У њима разматра инструменталне технике у њиховим најсофистициранијим аспектима: о начинима добијања доброг тона, о правилима аритикулације, начинима импровизовања орнаментације и што је најважније, како технику ставити у службу експресивности. Стога се данас Ганасијеви теоријски радови сматрају најобухватнијим извором информација о извођачкој пракси у 16. веку и интерпретативним дометима тадашњих виртуоза.

На албуму који вечерас представљамо, ансамбл Le Concert Brisé је интерпретирао музичке илустрације елемената из Ганасијевог трактата Opera intitulata Fontegara објављеног у Венецији 1535. године, које чине плесови, песме и мадригали извођени у Венецији тог доба. Како је Ганаси наступао у музичким приредбама највиших друштвених слојева у Млетачкој републици, очекивано су у питању рафинирана дела која су одговарала укусу богатих аристократа и образованих хуманиста.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић