Из архиве Радио Београда – 19. БЕМУС

БЕМУС је 1987. године трајао четрнаест дана, али му критика није била наклоњена. „Програмска оријентација Београдских музичких свечаности током деветнаест година постојања ове манифестације увек је била усмерена на велике извођачке ансамбле, чији су наступи замишљени као фокус фестивалског збивања. Да овакви програмски потези не гарантују увек и велики успех потврдило се на већини приредби овогодишњег БЕМУС-а" - написала је музиколог Христина Медић за дневни лист Вјесник, 19. октобра 1987. године. Критичари су те године отворили многа питања, а пре свега то да ли је у једном изразито неповољном финансијском тренутку било неопходно инсистирати на гостовањима страних уметника или се могло ослонити на домаће извођачке снаге. Најзад, каже Христина Медић: „није ли обавеза организатора БЕМУС-а, да у циљу актуелности и потврде основне концепције која полази од извођачке уметности, доприноси и афирмацији оних младих домаћих интерпретатора који су постигли извесне успехе и у иностранству", као што су Наташа Вељковић, Александар Маџар и Рита Кинка.

Нешто мањи број домаћих извођача надомештен је већим бројем дела домаћих аутора која су изведена те године. Једно од њих је Ноктурно Петра Озгијана у извођењу Симфонијског оркестра Радио Лајпцига. Ови уметници наступили су девете и десете вечери БЕМУС-а, под управом Макса Помера. У сарадњи са солистима Сретеном Крстићем, виолина и Анерозе Шмит, клавир, приказали су богат програм у широком стилском луку од барокних дела до савремених композиција. У критици музиколога Бранке Радовић, објављеној 21. октобра за дневни лист Борба, писало је: „Одличан гудачки корпус и солидан дувачки, чине унутрашње елементе неопходне за заједничко „дисање" оркестра. ...Посебну вредност наступа оркестра из Лајпцига за нас има извођење савременог домаћег дела, Ноктурна Петра Озгијана." - речи су Бранке Радовић. Дело је настало 1977. године, а Октобарска награда града Београда додељена је постхумно 1979. „Интимни запис аутора, топао и искрен, ансамбл је разумео и прихватио и свирао пажљиво изражавајући све метричке захтеве једне савремене партитуре", написала је Бранка Радовић.

Прелудијум за кларинет соло Василија Мокрањца чућете у извођењу јапанског уметника Ајакоа Ошиме. Снимак је забележен 7 .октобра у Атријуму Народног музеја у Београду. Ово дело написано је 1984. године и у њему аутор прави рекапитулацију пређеног пута, дајући, по речима критике, још једном потврду о креативном чину као чину интензивног суочавања са традицијом, окружењем, сопственим немирима и драмом. Одмах потом чућете и остварење Полифона соната за виолину и клавир Вере Станојевић из 1987. године, у тумачењу Евгеније Марије Попове и Дима Димова. Снимак је забележен 16. октобра 1987. године у дворани Коларчеве задужбине.

На крају емисије Из архиве Радио Београда, посвећене деветнаестом издању нашег најстаријег фестивала уметничке музике, чућете снимак са концерта ансамбла за рану музику Музика антика одржаног 10. октобра 1987. године. Овај наступ забележен је у Атријуму Народног музеја.

„У односу на преовлађујући симфонијски и вокално-симфонијски звук са наглашеном линијом хероике и монументалности тематских оквира већине приредби... концерт старе музике ансамбла за рану музику Музика антика деловао је као преко потребан и пријатан предах", написала је Милена Пешић у дневном листу Политика, 18. октобра 1987. године. Према њеним речима, све бољи и уигранији састав, чији вокални део (Вера Злоковић, Жарко Стојиљковић и Грујица Пауновић) досеже врхунски светски ниво, приказали су програм тематизован у три сегмента: „Луде ноћи Шекспировог доба у Елизабетином двору", „Позоришне забаве породице Медичи" и „Музика позоришта Хуана дел Енсине".

Савладавши у потпуности финесе и тајне извођења ове врсте музике, свирачи на старим инструментима, а понајвише певачи, „дочарали су низ одабраних песама и игара на аутентичан начин, са много нијанси које подвлаче разлике између стилова негованих на дворовима Енглеске, Италије и Шпаније XВ и XВИ века" - речи су Милене Пешић.

Уредница емисије Марија Вуковић