Грамофонија - Свјатослав Рихтер изводи дела Мусоргског и Прокофјева

Назив овог издавача са седиштем у Њујорку изведен је из оригиналног имена чехословачке увозно-извозне компаније културних добара, која се између осталог бавила, испрва само дистрибуцијом, а нешто касније и објављивањем грамофонских плоча државне продукцијске куће Супрафон. Компанија је током педесетих и шездесетих година унела забуну на америчко тржиште продајући плоче без ознаке издавача, у генеричким омотима. Иако је било могуће утврдити податке преко серијских бројева, они нису били познати широј публици, којој су јефтина и квалитетна издања била привлачна. Са растом популарности, побољшава се и опрема винила, те издавач добија и препознатљив лого лава са лиром и слоган „штит квалитета”. Што се пластике тиче, она је задовољавала захтеве потрошачке класе плоча у САД, а продукција снимка је варирала у зависности од издања. Наиме, иако је Супрафон имао велику продукцију, један део снимака које су објављивали био је произведен у СССР-у. Ту је најчешће реч о записима светски познатих интерпретатора које чехословачки издавач није имао прилике да снима, као што је случај и са плочом коју вечерас слушамо. Рихтерови студијски снимци су чешком издавачу уступљени преко Межкњиге, која је била слична компанија као и Артиа, само са совјетске стране.

Значајно је поменути да је програмски коментар на овој плочи написао Херберт Глас, аутор пратећих текстова за више десетина плоча неколико светски познатих издавача. Нарочито се истакао коментарима за албуме Колина Дејвиса са Сибелијусовом музиком, те цртицама о бројним композицијама 18. и 19. века у тумачењу Карела Анчерла и других. Гласови коментари су готово увек посвећени ауторима композиција, док је ретко писао о извођачима или продукцији, што је случај и са Рихтеровим албумом. Текстови обично представљају дело кроз неку анегдоту из живота аутора, уз појединости које помажу при слушању, као што су опис структуре и значајних тематских материјала.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић