Мајa Солар: Русо у чвору књижевног и економског

Никада велики филозоф не барата речима и појмовима као апстрактним ентитетима, а мука писања и мишљења најчешће се види управо када филозоф осети да се његови појмови одвајају од стварности, од супстанције која појмове испуњава садржином и смислом. Жан-Жак Русо, један од највећих филозофа, никада није престао да бије битку за стварносну супстанцију свога писања. Маја Солар показује како се та огромна борба одвијала код Русоа управо на месту спајања књижевног и филозофског израза. Јер, велики филозоф, Русо је, истовремено, био и велики писац. У оба та својства, а нарочито као човек који је био активан грађанин и политички филозоф – те је управо због својих слободарских идеја уједном периоду морао да избегне из недовољно слободне Француске – Русо је промишљао и политичко-економске аспекте онога чиме се бави. Иако је, с једне стране, највише могуће држао до образовања (упркос томе што је управо цивилизацију сумњичио да људе води у варварство), био је веома опрезан када је говорио о начинима на које се образовање преноси, бивајући свестан да су извесни економски односи и интереси уплетени у оно што не би смело да зависи, барем не пресудно, од економских токова. Због тога је Русо умео веома грубо да се понесе према филозофима и ученим људима, доводећи економске принципе, понекад, до апсурда.

У веома упечатљиво вођеном тексту Маја Солар меандрира између мотива које нуди сам Русо, исписујући својеврсну скицу за критику економског ума с позиције слободног човека који ће принципе мишљења покушати да стави изнад свих условљености.

Чита Марица Милчановић
Уредник Иван Миленковић