Директан пренос из Театра Реал у Мадриду – Шарл Гуно: Фауст

Слушаћемо Пјотра Бечалу у насловној улози, Луку Пизаронија као Мефиста, Марина Ребека ће бити Маргарета, Стефан Дегу Валентин, Изак Галан ће наступити у улози Вагнера, Серена Малфи ће бити Сибел, а Силвија Брунет-Групозо Марта. Хором и оркестром Театра Реал у Мадриду дириговаће Дан Етингер.

Овогодишњу оперску сезону, Театар Реал је започео управо новом продукцијом Фауста Шарла Гуноа, верзијом немачке легенде у формату велике опере, која је компонована 1859. године, према чувеној Гетеовој трагедији, на либрето Жила Барбијеа и Мишела Кареа. Алекс Оле је режирао ову задивљујућу оперу након скорашњег успеха са Холанђанином луталицом у овом позоришту. Нова поставка Фауста реализована је у копродукцији са Холандском националном опером и балетом.

Сиже:

Доктор Фауст, научник у већ поодмаклим годинама, жали због испразности живота. Згађен он одлучује да се отрује, али сваки пут када пожели да испије отров, до њега допре звук младих људи који певају. Проклињући свет, Фауст призива Сатану који се појављује пред њим и пита га шта жели. „Ни злата, ни моћи, већ једино младост" одговара научник, а Мефисто обећава да ће му испунити жељу уколико му Фауст прода своју душу. Фауст се двоуми, али кад Мефисто дочара визију младе Маргарете, он одлучује да потпише уговор. У другом чину Фауста срећемо као младића који долази у село где Маргаретин брат Валентин управо полази у рат. Он моли младог Сибела, заљубљеног у Маргарету, да брине о његовој сестри. Мефисто се појављује са Фаустом и прекида Валентинову песму Одом златном телету, а потом предсказује да ће Валентин ускоро умрети а Сибелу предвиђа да никад неће такнути неки цвет а да овај одмах не увене. Сељани схватају да је међу њима сам ђаво, а када Валентин са њим укрсти мач, Мефисто одступа.

Фауст инсистира да види Маргарету и он почиње да јој се удвара. Пред њену кућу долази и Сибел који покушава да убере букет цвећа, али сваки пут када дотакне цвеће, оно вене. Тек када руке опере посвећеном водом, чаролија нестаје. Он пред Маргаретиним вратима оставља букет цвећа, а Мефисто и Фауст ковчег са драгуљима. Маргарета проналази поклоне и пева арију о накиту, а придружује јој се и комшиница Марта. По доласку Фауста она му открива да је усамљена и они певају дует Заувек. У ноћи, они остају сами у кући, а Мефисто се демонски смеје.

Следећи чин почиње призором Маргарете која се пред распећем моли Богу да јој опрости грехе. Она је остала трудна и добила дете са Фаустом, а повратак њеног брата Валентина из рата само појачава њен очај. Када сазна истину Валентин изазива Мефиста на двобој и дешава се оно неизбежно: млади војник гине, проклињући своју сестру.

Последњи чин опере почиње сценом баханала током Валпургијске ноћи. У затворској ћелији видимо Маргарету која је оптужена за убиство свог детета. Избезумљена, она очекује губилиште, а Фауст је наговара да побегне. Она одбија да прати Сатану и у заносу призива небеске анђеле. Маргаретина душа је спасена а победнички корал пева Христос је васкрсао.