Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Све што је на отварању 52. БИТЕФ-а изговорио Срећко Хорват, а тицало се обесчовечења савременог света, угроженог последицама светске економске кризе, тортуром разузданог неолибералног капитализма, најновијом великом сеобом народа, процесом транзиције или злоупотребом демократије - нашло се у мјузиклу за који је текст написала и који је режирала драмска списатељица и перформерка Маја Пелевић, пише Александар Милосављевић. У представи Биловуид пратимо пратимо понашање чланова локалног позоришта, које тавори и трпи последице транзиције, када до њих допре вест о доласку боливудског продуцента у њихов мали град на граници неке од евидентно источноевропских земаља, а све што ће потом уследити заправо је добро позната прича о изневереним надама. Свој мјузикл Маја Пелевић гради промишљено и прецизно, подједнако ускладивши редитељски поступак са основном музичко-сценском матрицом, али и са властитом драматуршком и редитељском намером да се упусти у жестоки друштвени ангажман. Уважавајући прецизне жанровско-продукцијске конвенције, редитељка на сцени афирмише боливудске принципе, те доследно и тачно гради атмосферу карактеристичну за индијску верзију Холивуда. А у боливудској продукцији све је пренаглашено, нарочито глума, све непрестано вибрира између лажне трагике и неподношљивог патоса, све је доведено до кича.

По Милосављевићевој оцени, баш као што се редитељка све време кретала по самој ивици између баналног кича и софистицираног кемпа, тако су и глумци имали тежак задатак да одоле изазовима преглумљивања, а екипа ове представе, предвођена Јеленом Ђокић и Милошем Ђорђевићем, савршено је испунила тај задатак. Стихови на којима је ауторка доследно инсистирала, само су још више помогли да глумачка игра буде прецизна и чврста. Сонгови за које је музику компоновала Ања Ђорђевић подгревали су општу боливудску атмосферу, а томе је, као што и треба у мјузиклу, допринела и намерно зашећерена кореографија Игора Коруге.

Уредница емисије Тања Мијовић.