Владета Јеротић: Два лица страха

У студији Јунг између прошлости и садашњости, коју ћемо читати од понедељка до четвртка, Влaдета Јеротић пише о Јунговој фасцинацији старим источњачким списима и алхемијом. Тежиште је на Тибетанској књизи мртвих, која заједно са Египатском књигом мртвих, Бхагавад Гитом Индуса и Тао Те Кинеза, представља најстарије и највеће благо духовне мисли. Како у свом тексту, који је штампан у осмом броју часописа Трећи програм 1971. године, Јеротић запажа: „Карл Густав Јунг је својим покушајем тумачења и приближавања ове азијске мудрости савременом човек Западa, сагледао у Тибетанској књизи мртвих изванредно богатство дубинских психолошких феномена од изванредног значаја за интегрално и хармонично усклађивање човекових несвесних и подсвесних испољавања са свесним делом његове психе". Подробно анализирајући и студије Јунгових следбеника о овој теми, Јеротић закључује: „или ћемо се бранити од страха од смрти агресијом, избегавањем сваке одговорности и неуротичним бежањем у болест и несигурне системе и ригидне идеологије, или ћемо покушати да савладамо страх кроз љубав, стварање и игру. Само на овај начин можемо избећи трагично доживљавање кривице, несвесно или свесно, која постаје сталан извор страха због дубоког човековог сазнања или слутње о промашености животних шанси и могуће, понуђене слободе".

Текст „Два лица страха”, штампан у 27. броју нашег часописа 1975. године, прочитаћемо у емисији ОГЛЕДИ у петак. У овом тексту, који се у извесном смислу надовезује на студију Јунг између прошлости и садашњости, Владета Јеротић изводи своју дефиницију и класификацију страха, уз имагинарну дискусију пре свега са Сереном Кјеркегором и другим егзистенцијалним мислиоцима.

Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.