Нова дискографија

Ово је Нелсонсово друго дискографско остварење са Гевандхаус оркестром из Лајпцига, чији је шеф-диригент постао прошле године, након снимка Симфоније број 3 у де молу и то у редактури из 1888/89. године, уз коју је тада извео и увертиру за оперу Танхојзер Рихарда Вагнера. Ову традицију повезивања музике Вагнера и Брукнера, летонски диригент наставља и на свом новом издању, сада „упарујући" прелудијум за први чин опере Лоенгрин и Четврту симфонију у Ес дуру, познату као Романтична.

Гевандхаус оркестар је један од најцењенијих светских ансамбала, који са посебним жаром интерпретира дела немачких аутора, пре свега Баха и Брукнера, што је приметио и Андрис Нелсонс када је рекао да је то „један од најбољих орекестара на свету, а опет тако скроман, и који исказује огромно разумевање и невероватну духовност када изводи Брукнерова дела". Квалитет снимка који је објавио Дојче грамофон је беспрекоран и додатно доприноси јасноћи текстура, коју је Нелсонс потенцирао у својој интерпретацији. Као и код снимка Треће симфоније, диригент опет бира прецизна темпа, и што је још важније, продире суштински у карактер и духовни аспект овог дела. Са друге стране, испред себе има ансамбл који савршено разуме Брукнерову музику, у којем гудачи имају светао и јасан тон, а снажан и блистав корпус дувачких инструмената својим наступом уносе у ову партитуру свежину и велики ентузијазам. Критика је овај снимак испратила са подједнако позитивним оценама као и Нелсонсов претходни албум, питајући се да ли је можда пред нама први велики циклус Брукнерових симфонија после Карајановог?

Уредница емисије: Ивана Неимаревић