Стeреорама – Џез панорама

Како више волите – Трубач Винтон Марсалис и други

Винтон Лирсон Марсалис рођен је 1961. године у Њу Орлеансу, у музичкој породици. Још су му деда, Елис Сениор, као и отац, Елис Марсалис Јуниор били пијанисти, а тројица браће су се такође посветили музици. Најстарији Бренфорд одличан је саксофониста и пијаниста, млађи брат Делфејо - тромбониста, а најмлађи Џејсон, компетентни бубњар. Винтон је име добио по очевом идолу, пијанисти Винтону Келију, али је малог Винтона више привлачила труба, коју је почео да учи већ у шестој години. У четрнаестој години је био члан Симфонијског оркестра у Њу Орлеансу, да би после свршетка виших музичких школа, похађао и престижни Џулијард. У Њујорку је имао двојицу ментора, трубача Вудија Шоа и пијанисту Хербија Хенкока, под чијим је утицајима развијао своје естетске и уметничке критеријуме. Током студија на Џулијарду радио је и као члан Биг бенда Арта Блејкија, а потом је, заједно са братом Бренфордом, осамдесетих година прошлог века наступао и у саставу Блејкијевих Џез месенџерса. Касније је био на турнејама са Хербијем Хенкоком. Винтон Марсалис сам каже у једном интервјуу да су на њега, поред поменутих учитеља, највише утицали Дјук Елингтон, Мајлс Дејвис, Кларк Тери, Дизи Гилеспи, Телонијус Монк, Чарли Паркер, Вејн Шортер, Кути Вилијамс, Реј Ненс и други музичари мејнстрима.

У Линколновом центру у Њујорку, у лето 1987. године, Марсалис организује серију успелих џез концерата, а 1996. године оснива Линколнов џез центар и припадајући џез оркестар, чији је и први уметнички директор. Ту је развио живу активност у форми концерата, едукација, пропаганде џеза, турнеја и објављивања џез литературе. Стекао је више почасних звања едукатора из подручја џеза, освојио више Гремија за албуме џеза и класичне музике, па га данас сматрају једним од најзначајнијих представника мејнстрим џеза. Држећи се основа мејнстрима и бибапа, Винтон Марсалис открива помало заборављено стваралаштво или скрајнуте историјске личности у џез музици настојећи да створи традицију. У емисији ћемо чути неколико стандарда у извођењу Винтона Марсалиса и верзије његових музичких колега: Ненси Вилсон, Трија Била Еванса, Мата Дениса, Секстета Бенија Гудмена, Чета Бејкера, Мајлса Дејвиса и Мишела Леграна.

Аутор: Јадран Ерчић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво