Јанош Шпех и композитори хабзбуршке Мађарске

Град Пожун, данашња Братислава, у коме је Шпех рођен, био је престоница краљевине Угарске, као и жив музички центар, у коме су опере редовно приказиване од отварања градског позоришта 1776. године, а ансамбл грофа Ердедија је од 1787. започео недељне концерте на којима су извођене композиције Хајдна, Моцарта, Паизијела и других водећих аутора. Од 1792. године Шпех је радио у Будиму, а затим је отишао у Беч где му је учитељ композиције био Хајдн. Од 1804. поново га проналазимо у Будиму, најпре као учитеља клавира, а затим и као композитора у служби барона Подманичког. Шпех је у овом периоду своје композиције углавном објављивао у Бечу. Реч је о делима која су потпуно интегрисана у бечку школу композитора, а на плану мелодике видан је утицај позног Моцарта, па чак и раних дела тридесет година млађег Франца Шуберта.

Шуберт је један од тек неколицине композитора активних у Бечу који је уједно и родом из хабзбуршке престонице. У току свог кратког живота Шуберт је у више наврата боравио у Угарској, и то пре свега у летњој резиденцији аристократске породице Естерхазијевих у граду Жељезовце, данас у Словачкој, где је током лета 1818. и 1824. године радио као учитељ музике двема ћеркама грофа Јохана Карла Естерхазија, Мари и Каролине, те приређивао музичка извођења за породицу и њене госте. Шуберт је непосредно након свог другог боравка у Жељезовцу написао Дивертисман à la hongroise, за клавир у четири руке. Реч је о амбициозном троставачном делу чији садржај далеко превазилази скромну жанровску ознаку коју му је композитор наменио. Посебно је занимљив други став умереног темпа корачнице, насловљен као марш. Иако је настанак дела коинцидирао са боравком у Жељезовцама, фолклорни елементи које је Шуберт интегрисао у дивертисман нису смели бити страни љубитељима музике ни у његовом родном Бечу.

Аутор емисије Срђан Атанасовски