Студио 6 на бис – Трио Сержија Годиња

Певач, композитор, писац (књижевности за одрасле и децу), позоришни и филмски глумац, редитељ, Сержио Годињо је, као што каже у једној од својих култних песама, прави „човек са седам инструмената". Ипак, у завидној уметничкој каријери која траје преко четрдесет година, његов певачко-композиторски рад је оно чиме је заслужио статус иконе која око својих песама окупља генерације различитих узраста, искустава и стремљења.

У непревазиђеној колекцији песама које је написао и снимио, почевши од свог првог албума 1971. године, налазе се и неки од највећих класика вокалне музике на португалском језику насталих у последњих педесет година, те преношених од уста до уста и са генерације на генерацију - успех који је мало који португалски музичар постигао.

И поред свега, овај музичар, заслужан за неке од бисера поезије на португалском писане за вокално извођење, неко је ко, упркос непресушној уметничкој радозналости, никада није мислио да ће изградити тако дугу музичку каријеру. Иако је као дете стекао музичко образовање у Порту, где се родио 1945. године, одлучио је да се у даљем школовању посвети психологији, отишавши у Швајцарску како би студирао код легендарног Жана Пјажеа. Међутим, врло брзо је увидео да је његова будућност у уметности и напустио психологију, а како није могао да се врати у Португал - где би био приморан да служи војни рок - отишао је у Француску, где је присуствовао дешавањима за врема протеста 1968. године.

Баш у Француској се Сержио Годињо озбиљније посветио песми, и то у паузама током двогодишњег позоришног ангажмана на мјузиклу Коса у париској продукцији. Његов дар за композицију и писање текстова развијао се у егзилу у Женеви и Паризу. У француској престоници су му од пресудног значаја били контакти са колегама уметницима који су такође побегли од Салазаровог режима, као што су Луиш Силија, Изабел Алвеш Кошта и Жозе Марио Бранко. 

Управо је Бранко открио Сержија Годиња, позвавши га да напише музику за четири песме на његовом албуму Mudam-se os Tempos, Mudam-se as Vontades (Мењају се времена, мењају се тежње), и скренуо пажњу на његово име продукцијској кући Sassetti, која му је 1972. године објавила албум првенац Os sobreviventes (Преживели). У то време и даље је званично зарађивао радом у позоришту, играјући у разним трупама са којима је боравио у Холандији и Канади; током тог периода издао је и други албум Pré-Histórias (Праисторије), 1973. године.

После Револуције каранфила 1974. године и окончања диктатуре у Португалу, Сержио Годињо се вратио у Португал и потпуно се посветио музици, иако са повременим излетима у позоришну и филмску глуму.

Листа уметника и бендова са којима су се његове песме мешале несагледива је: кантаутори Жозе Марио Бранко, Фаушто Бордало Диаш, Виторино и Жорж Палма; многа велика имена португалске рок и поп породице где се истичу Кла, Елдер Гонсалвеш, Мануела Азеведо, Руј Велозо, Шутуш & Понтапеш, Давид Фонсека; хип-хопери из групе Да Визел; фадисти Камане и Карлош ду Кармо, као и јединствена Тереза Салгејро, чувена вокалисткиња састава Мадредеуш; бразилци Каетано Велозо и Милтон Нашименто, иконе тропикализма; Зека Балејро и репер Габријел Пенсадор, такође бразилци; зеленортски музичар Тито Париш; као и Лисабонски гајдаши, истакнут састав међу именима world music сцене пореклом из Португала.