Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У међународној селекцији „Кругови", у избору театролога и позоришног критичара Бошка Милина, на 63. Стеријином позорју изведене су три представе: две загребачке - Људи од воска Мате Матишића у режији госта из Пољске Јануша Кице и продукцији Хрватског народног казалишта, Чрна мати земла Кристиана Новака у редитељској поставци Доре Руђак Подолски и извођењу ансамбла Загребачког казалишта младих, те једна љубљанска - Зид, језеро Душана Јовановића, у режији нашег редитеља Милоша Лолића и продукцији Драме словеначког националног театра.

Матишићeва драма писана је као триптих начињен од слика из живота савременог драмског писца којег је животни пут водио од некад популарног рок музичара до данас угледног житеља хрватске престонице. У првом делу драме упознајемо писца и његову породицу, сазнајемо све о његовој прошлости, па и то да је водио промискуитетни живот, због чега га сада походи некадашња обожаватељка, данас мајка његовог сина о којем писац ништа није знао. Режија Јануша Кице је прецизна, анатомски ледена, али нимало површна, прецизно усредсређена на токове ове драмске приче, увек фокусирана на глумце и текст драме, а омеђена сјајном сценографијом. Међутим, редитељ је несумњиво имао могућност да скраћивањем трећег, најсложенијег дела ову драмску причу учини сценски ефектнијом па у извесном смислу и убојитијом, коментарише Александар Милосављевић.

Потреба за редитељским „штрихом" и ефектним сажимањем драмског материјала још је евидентнија била у случају инсценације драматизације романа Чрна мати земла Кристиана Новака. Редитељка Дора Руђак Подолски је, на основу драматизације Томислава Зајеца, овај трилер сјајно започела и ваљано сценски разигравала, уводећи нас у необичан свет Међимурја, сагледан међутим из необичног (и неуобичајеног) угла. Али током развијања представе, прича о преломним моментима у повести житеља међимурског села разапетог између наслага митова и вртлога историје, све више је скретла у правцу илустративности, те је предугим трајањем и пречестим понављањима трошила снагу иначе ефектних сценских слика, док се језичка зачудност исцрпљивала у пуком поигравању фолклорним елементима.

Актери камерне драме Душана Јовановића Зид, језеро су бивши муж и жена, некадашњи супружници и припадници нараштаја који је из епохе слободне љубави и разноврсних експериментисања са слободом као темељним принципом на којем је инсистирано касних седамдесетих година прошлог века, а сада су оронули и животом измучени људи, спремни да коначно капитулирају. Осим некадашње љубави и заједничких искустава из младости, њих двоје, упркос разводу и одвојеним животима, спаја и велика тајна која је током времена постала мит њихове везе. Редитељ Милош Лолић поштује и прецизно сценски ишчитава Јовановићеву драму, заједно с глумцима - Полоном Јух и Бранком Штурбејом - проналазећи фине поступке којима ће постепено бити разоткривена суштина ово двоје драмских јунака. И управо ће овај филгрански рад редитеља и двоје глумаца бити препознати као пресудни квалитет представе Драме Словенског народног гледалишча, оцењујуе Александар Милосављевић.

Уредница емисије Тања Мијовић.