Међународни Рострум композитора у Будимпешти 2018

Вјекослав Њежић је рођен 1973. године и сматра се једним од аутора који успешно спаја своје технолошко образовање у пољу електронске музике са композиторском праксом. Усавршавао се на Факултету за уметност, медије и технологију у Хилверсуму, а радио је и као музички продуцент на Хрватској радио-телевизији. Делује као редовни професор на Одсеку за композицију и теорију музике.

Композиција Како је Потјех тражио истину за оркестар и електронику, настала је према истоименој приповеци Иване Брлић Мажуранић објављеној у збирци Приче из давнина. Ово је бајка о борби добра и зла, а Њежић је преводи у сукобљени однос између оркестарског и електронски генерисаног звука. Ипак, он не прати потку приповетке, већ се фокусира на једног лика - Потјеха - који на свом путу среће натприродна бића спремна да га заведу и одведу путем зла. У том смислу иако нема директног превођења догађаја из приповетке у музички ток, наративност музике је итекако присутна и саставни је елемент композиције. Ово је евокативно дело, које носи у себи пуно одлика кинематографског звука.

Дело Identification<changeability<stagnation другог хрватског представника Матка Брекала такмичило се у категорији композитора до тридесет година. Овај млади осјечки аутор завршио је теорију и композицију на Конзерваторијуму Рихард Вагнер у Бечу у класи Дарија Цебића, а потом и музичку педагодију на Уметничкој академији у Осијеку. Радећи изван токова загребачке музичке сцене, Брекало ствара музику ослобођену академских очекивања, флуидног и покретљивог тока, базирану на одличној усклађености и индивидуалној виртуозности музичара. Дело је иначе првонаграђено на конкурсу швајцарског ансамбла Пре-Арт чији је члан и наш изузетни акоредониста Владимир Благојевић, који су дело и премијерно извели.

Остварења Unleashed Луке Јухарта из 2015. године приказује пре свега врхунски таленат и виртоузитет аутора који важи за једног од набољих европских и светских хармоникаша. Ово дело је настало у снажној интеракцији са кларинтеристом и композитором Урошем Ројком коме је дело и посвећено, те се чак и изводи и као други став Ројкове композиције VOX. Инспирисано је стиховима дела Моја песма словеначког песника Сречка Косовела које почиње речима „Моја песма је експлозија, дивља раздраганост. Дис-хармонија". Пред нама је изузетно узбудљиво дело које је уврштено међу препоручене композиције овогодишњег Међунароног Рострума композитора. Јухарт и Ројко улазе у виртоузни колоплет два инструмента, али и две снажне уметничке личности које исијавају из сваког тона. Њихово дијалогизирање је непредвидљиво и слободно, препуно извођачке смелости, сигурности и снажне телесности.

Представник Бугарске била је композиција Towards singularity Владимира Влаева. Ово дело истражује процес успостављања, а потом и расипања формиране структуре. У композиторском поступку Влаев показује своје знање које је стицао на Институту за сонологију на Краљевском конзерваторијуму у Хагу. Одабрани звуци у гудачким инструментима, микротоналности, коришћење перкусивних звучности на физичким границама акустичких инструмената, комбинују се са генеративним електронским структурама. Цела композиција обитава на ивици „распадања" у серији догађаја као да истражује догађајаност и промене које се дешавају кроз наизглед сасвим мале помаке.

Уредница Ксенија Стевановић