Грамофонија – Оркестарска дела Јоханеса Брамса

Трећа Брамсова симфонија је први пут снимљена још 1928. године у интерпретацији Леополда Стоковског и Филаделфија оркестра и од тада је прешла дуг дискографски пут до почетка шездесетих година, када се у стерео ери јавила потреба за новим, колоритнијим тумачењима. До тада, извођења овог дела на плочама су осциловала између „класичних" и „романтичних" концепција Фуртвенглера, са једне и Тосканинија и Клемперера са друге стране, те се бројни тадашњи снимци грубо могу сврстати на једну од ових, условно речено, страна. Карајан је још 1961. године са Бечком филхармонијом покушао да у тумачењу чувеног Брамсовог дела одговори захтевима времена, али се чини да му је то пошло за руком тек три године касније са Берлинским филхармоничарима, подржаним култним тимом Дојче грамофона под вођством Гинтера Херманса и Ханса Вебера. Ову плочу је критика наравно поредила са претходним албумом, те је напредак у продукцији било лако уочити са чим су се сагласили сви водећи дискографски магазини тог времена. Нарочито је значајно да је и након дигиталног ремастера из 2008. године овај Карајанов запис задржао водеће место и поред бројних нових тумачења.

Карајанов труд око снимања овог Брамсовог остварења награђен је Гран пријем за диск већ следеће године, када је објављено француско издање. Убрзо је уследио „талас" реиздања, међу којима се истиче луксузно опремљена плоча за аустријско тржиште, коју је Дојче грамофон уврстио у своју реномирану едицију „Клуб", посвећену снимцима изузетног квалитета. Иако је на највећи број плоча поред симфоније уврштен и снимак Варијација на Хајднову тему, на каснијим реиздањима, као и у комплетима, ово дело је чешће у пару са снимком Друге симфоније, насталим у истом периоду.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић