Лука Илeтерати: Насиље и субјективност код Хегела

Готово је општим филозофским местом постала тврдња да је, када је о Хегелу реч, на делу насиље система. Хотећи да све смести у свој затворени појмовни свет, Хегел, сматра се, нужно мора да прибегне насиљу јер, напросто, читави се континентни света живота опиру смештању у систем који тежи томе да захвати све. Италијански филозоф Лука Илeтерати, један од ретких савремених филозофа који се одупиру таквом свођењу Хегела, у своме бриљантном тексту упућује на појмовну петљу у којој и само насиље проналази своје место у Хегеловом појмовном здању. Ако се, наиме, из одређене перспективе насиље сматра мањком, онда управо и сам мањак јесте конститутиван за свет живота. Мањак, утолико, није нужно негативна величина, већ један од покретача света живота. Да би, пак, поткрепио ову осетљиву хипотезу, Илeтерати се окреће најмање истраженом подручју Хегелове филозофије, наиме његовој филозофији природе у којој, оборужан деконструктивним појмовним изумима, италијански филозоф проналази управо запањујуће плодне моменте. Субјективност животиње, тај пардоксални склоп - јер, животиња би, по традиционалном схватању субјективности, била лишена субјективности, она је, како каже Хајдегер, „лишена света" - једна је од нити коју прати Илeтерати, и показује да се животињска субјективност рађа на месту одвајања животиње од природне нужности. Искрсавање субјективности, пак, ако пратимо Хегела, значи искрсавање слободе (јер за Хегела постоји царство нужности, природа, и царство слободе, дакле субјективност). Тамо, дакле, где животиња почиње да се опире механизмима природе, том механичком насиљу, она се супротставља природним законима, нужности и насиљу природних закона, те их, тиме, замењује динамиком животињске субјективности.

У свом појмовном ткању Илeтерати нуди зачуђујуће читање Хегела и скреће пажњу, у другој инстанци, у којој мери је овај велики филозоф, Хегел - у последњих неколико деценија унеколико скрајнут - незаобилазан за непрестани задатак постављен пред савременог човекa: одговорање на питање ко смо ми данас?

Уредник Иван Миленковић