Разум и осећајност – Концерти за чембало Балдасареа Галупија

Композитор који је у историји музике остао запамћен пре свега по својим ораторијумима и операма, рођен је 1706. године на венецијанском острву Бурано. Музику је учио код Антонија Лотија, који га је подучавао композицији и чембалу, а прво намештење му је било у Оспедалеу деи Мендиканти у Венцији, где је радио као хоровођа. Почетком четрдесетих година 18. века, Галупи је добио позив из Лондона да надгледа продукције италијанске оперске трупе у Краљевом театру, позоришта које је било ривал Хендловој опери у Ковент гардену. Током 18 месеци, у Енглеској је представио 11 опера, међу којима су и три његова остварења - Пенелопа, Сципион у Картагини и Сирбаче. Међутим, подједнако упечатљив био је и његов ангажман у области инструменталне музике - као извођача на инструметнима са диркама, што је навело савременика Чарлса Барнија, да закључи како је „Галупи имао већи утицај на енглеску музику него било који други италијански композитор". Године 1743. Галупи се вратио у Венецију, настављајући да компонује пре свега опере, да би потом био именован за заменика капелмајстора базилике Светог Марка и хоровође у Оспедалеу дељи Инкурабили. Захваљујући слави коју је стекао у Лондону и Италији, средином шездесетих година, Галупи је добио позив Катарине Велике да дође на три године у Санкт Петербург како би компоновао „опере, балете и кантате за церемонијалне банкете". По повратку у Венецију, сада на место главног капелмајстора базилике Светог Марка, пре свега се посветио компоновању ораторијума, све до смрти 1785. године.

У вечерашњој емисији представићемо концерте за чембало овог аутора - сегмент његовог опуса који је недовољно истражен и ретко извођен. Не зна се када су тачно настала ова дела, нити за коју прилику су писана. Она поседују уобичајене карактеристике камерне музике галантног периода - са солистичким инстументом и мањим пратећим ансамблом у којем деонице виолине најчешће удвајају главну тему. Утицај вокалне музике у овим делима је очигледан - како у односу клавирских деоница леве и десне руке, са изразито кантабилном мелодиком у десној и пратећим, хармонским структурама у левој, тако и у општој тенденцији ка рафинираној мелодизности карактеристичној за галантни стил.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић