Антоан де Лоаје и композитори-гитаристи

Након десет година проведених на руском царском двору у Санкт Петербургу, Де Лоаје се 1812. године вратио у родну Француску. Рестаурација династије Бурбона 1814. године омогућила му је да поново постане официр у француској војсци, али је, из непознатих разлога, убрзо пао у немилост двора и био упућен на службу у сиромашније провинције краљевства. Јулска револуција 1830. године убрзала је његово повлачење из војне службе; овај период провео је на Корзици, а неки извору упућују и на то да је покушао да емигрира у Алжир. Ипак, смрт га је затекла у Паризу, у сиромаштву у којем је живео до 84. године.

Фердинандо Карули био је један од водећих виртуоза на гитари у Паризу. Рођен у Напуљу 1770. године, Карули је своју каријеру градио ван Италије од 1803. године, а од 1809. француска престоница постала је његово трајно пребивалиште. Пионир модерне гитаре са шест жица, Карули је запамћен као једна од централних личности такозване гитароманије у Паризу, а дела за овај инструмент објављивао је код водећих издавача музикалија како у Паризу, тако и у Бечу. Ипак, у пантеону виртуоза на гитари Карули заузима посебно место захваљујући свом трактату о хармонији на гитари, објављеном 1825, који је заправо једини теоријски спис о гитари на почетку 19. века. Поред тога, 1810. године објавио је уџбеник о свирању гитаре, који је имао прегршт превода и каснијих издања, те је био један од најпопуларнијих те врсте током читавог столећа. Занимљиво је да је Карули био највећи поштовалац Де Лоајеа те да је француском колеги посветио више својих композиција.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић