понедељак, 16. апр 2018, 23:45

Имагинарна едиција

Тимоти Верховен: Патологизација мушке жеље (1/4)

Иако је сатиријаза, као мушки еквивалент нимфоманије, била позната лекарима још од античких времена, медицина је истински „открила” ову специфичну „болест” тек у последњим деценијама XIX века, када је мушко тело постало предмет посебне медицинске бриге, али и интензивне патологизације.

Крајем XIX века, наиме, преовладало је схватање да мушко тело, које се раније постулирало као „тихи, невидљиви центар културе", може, такође, да буде „пожудно, дегенерисано, па чак и болесно", услед чега захтева пажљив надзор многих ауторитета, од родитеља, преко школских власти, па све до медицинских стручњака. Историчари медицине, а нарочито историчари сексуалности који су се бавили проблематизовањем мушког тела у XIX века, углавном су превиђали сатиријазу, првенствено због релативно малог броја референци на ово стање у медицинској литератури, нарочито у поређењу са сперматореом (невољно ослобађања семена) и мастурбацијом, за које се сматрало да су морално срамна и физички штетна стања и које су у то време изазивале праву социјалну панику. Ипак, крајем XIX века лекари су почели да се срећу са до тада незабележеним бројем случајева сатиријазе и да их детаљно описују и тумаче.

Циклус Патологизација мушке жеље биће емитован на таласима Трећег програма до петка, 20. априла. Чланак је изворно објављен у првом броју часописа Journal of the History of Sexuality за 2015. годину. Текст је с енглеског језика превела Мирјана Стефановић, а чита Александар Божовић.

Уредник циклуса: Предраг Шарчевић