Музика XX века

По завршетку Првог светског рата студирао је код Ернеста Фарара и Едварда Берстоуа, да би се потом, 1922. године, дирнут лепотом енглеске природе преселио у Глостер како би у миру компоновао. Његово прво публиковано дело је циклус песама „By Footpath and Stile" из 1922. године за бартион и квартет написан на текстове Томаса Хардија, којем се Финзи изузетно дивио. Међутим, живот на селу је ипак имао својих мана за композитора који је тек градио каријеру, те се 1926. године враћа у Лондон где почиње да похађа приватне часове код Ар О Мориса. Такође, упознаје се са Ралфом Воном Вилијамсом чији утицај је приметан у Финзијевом Концерту за виолину из 1928. године.

Године 1930, Финзи је постао професор на Краљевској музичкој академији, али је три године касније одлучио да породицу подиже изван Лондона и преселио се у Вилтшајр. У овом периоду бавио се пре свега вокалном и хорском музиком, али је после завршетка Другог светског рата добио и низ важних поруџбина за већа вокално-инструментална дела, као и за оркестарске и концертантне композиције. Тако је 1955, само годину дана пре композиторове смрти, Џон Барбироли поручио од Финзија за Фестивал у Челтенаму Концерт за виолончело и оркестар, његово најамбициозније и најобимније дело. Овај концерт премијерно је извео виолончелиста Кристофер Бантинг, а у емисији ћете ово дело чути у извођењу Јо-Јо Маа и Краљевске филхармоније под управом Вернона Хендлија.

Уредница Ксенија Стевановић