Рефлексије

Бошкo Томашевић: Упутство за читање ненаписаног

У емисији РЕФЛЕКСИЈЕ, 7. и 8. марта, можете слушати текст Бошка Томашевића „Упутство за читање ненаписаног”.

Ако већ аутори, попут Пјера Бајара, могу да пишу о књигама које нису прочитали, још је узбудљивије саставити упутства за читање онога што уопште није написано. Бошко Томашевић ради управо то. Ствар је утолико узбудљивија што он не говори о ономе што ће бити написано, чак не ни о ономе што би могло бити написано, већ, напросто, о ономе што није написано, а вероватно да никада написано неће ни бити. Ипак, оно без чега не може јесте да говоримо о делу које је у настанку, о тој средишњој тачки, како каже Морис Бланшо, која не може бити достигнута, те је, утолико, једина вредна достизања. На том парадоксу гради Бошко Томашевић свој текст, уводећи нас из једног немогућег споја појмова у други, у једном тексту који непрестано настаје, али који се, управо због тога, колеба између вечитог постајања и ненаписаног.

Уредник Иван Миленковић
Чита Марица Милчановић

број коментара 0 пошаљи коментар