Дивна Вуксановић: Никад виђено, падање у свест

Први део наслова изложбе и самог стваралачког подухвата „Никад виђено" реферира како на концепт актуелне поставке тако и на релацију коју група Ц-4 (у саставу: Александaр Тодоровић, Александaр В. Бранковић, Марко Стајић, Михаел Милуновић, Милан Ненезић и Милош Ђорђевић, као и гости – Невенс Пријић и Милош Рајковић Схолим) потенцијално успоставља с излагачким амбијентом, уметничком публиком или, чак, читавом друштвеном заједницом.

С друге стране, иако на први поглед делује да уводна стваралачка конфузија, коју диктира увученост у феномен „никад виђеног", оцртава границу несвесног и сазнања, смештајући целокупан уметнички доживљај света у поље несталих, потиснутих искустава, губитка сећања и идентитета, други део наслова изложбе подцртава „падање у свест", као да нам сама свест стоји „ниже" у односу на несвесно, те се тако до ње долази пропадањем и готово случајно, у свеопштој збрци и мешавини знања и незнања, коментарише Дивна Вуксановић.

Сходно томе, Александар Тодоровић се у свом раду бавио односом друштва, медија и поп-културних феномена, те иронизацијом дистопијског дискурса/савремене слике света; Александар Бранковић за тему свог рада узима појединца затеченог у такозваним „Sold Sale" условима егзистенције, то јест у социјалном контексту који га чини сиромашним и потлаченим; Марко Стајић серијом гравира износи начелну мета-кртику тамне стране технологије, као и техничко-технолошког прогреса који води у савремено ропство;

Михаил Милуновић кроз поетику цртежа констатује извесну фактографију „хлађења света", залажући се за употребу оних уметничких форми и средстава који се одупиру како владајућој тако и свакој другој идеологији; Милан Ненезић на својим „портретима" на дараматичан начин варира теме егзистенцијалног очаја, мунковског крика и побуне појединца против система; системска критика институција и њихове идеологизације, у структуралном погледу, присутна је и у радовима Милоша Ђорђевића; Невена Пријић проблематизује питање идентитета у ери владавине конзумеризма; док је поигравање новомедијским феноменима у духу критике данашње културе, коришћењем популарних техничких иновација, основа поетике у делима Милоша Рајовића Схолима, којом се заокружује наратив о друштвеном, етичком, културалном и медијском ангажману групе Ц-4 и њених гостију.

Уредница емисије Тања Мијовић