Век хармонике

Представићемо најновији албум „Cool Memories” Клаудија Јакомучија, који је крајем прошле године објавила Италијанска академија за хармонику из Урбина.

Клаудио Јакомучи дипломирао је 1992, са само 18 година, на Конзерваторијуму у Греноблу, а потом и на амстердамском Александар техник центру. Поред тога студирао је и класичну музику јужне Индије на Конзерваторијуму Свелинк у Амстердаму. Путовао је широм Европе у циљу усавршавања са најбољим професорима као што су Жан-Лик Манка, Владимир Зубицки и Моунс Елегард. Они су му, како сам Јакомучи каже, помогли да као млад уметник разуме значај развоја хармонике, али и непрестану еволуцију педагогије. Основао је класу на Италијанској академији за хармонику у Урбину где предаје, а радио је и као професор хармонике на Конзерваторијуму Луиза Д’Анунцио у Пескари.

Јакомучи је наступао као солиста и камерни музичар са најеминентнијим музичарима и оркестрима Италије и Европе. Од 2002. године сарађује са кореографкињом и плесачицом Кетлин Дилејни, са којом истражује границе музике и плеса у различитим аспектима: кроз живе наступе, или кроз сусрет електроакустичне музике и видео рада. Такође, Јакомучи је објавио и неколико публикација о техникама на хармоници које су преведене на енглески и хрватски језик. Аутор је књиге под називом Овладавање техникама хармонике која се базира на чувеној „Александровој техници”, а уредник је и зборника радова Перспективе модерне хармонике.

Албум Cool Memories крајем прошле године објавила је Италијанска академија за хармонику из Урбина. Овај албум садржи Јакомучијеве композиције настале у периоду од 2005. до 2015. године, а по речима аутора, у својим радовима истраживао је кретање звука у простору, користећи снимљен звук и живе инструменте, чиме је стварао дубоко акустични простор.

Слушаћете свиту Cool Memories за хармонику и траку, која је својеврсни омаж француском филозофу културе, социологу и фотографу Жану Бодријару. Потом ћете чути остварење под називом Тарантолата из 2010. године. Овај енергични соло комад инспирисан је паганским обредом Тарантула који потиче из јужне Италије, а који је се одржавао до касних 70-их година прошлог века. Након вишечасовног трајања обреда, чији је циљ био да учеснике, односно Тарантолате, игром доведе до стања транса, када доживљавају прочишћење и када их свеци ослобађају душевних мука. Овај кратки комад део је получасовног перформанса Арахна за плесача, хармонику, видео пројекцију и електро-акустичну подршку. Следе композиције Паклени кругови за хармонику и траку и Вртлог за три хармонике из 2014. године. Имитација звука ротационе куполе старе астрономске опсерваторије је почетни мотив, након чега три хармонике, позициониране далеко једна од друге у нишама кружне просторије репризирају мотиве. Тако добијени тонови обликују се, по речима аутора, у динамичке импулсе који сугеришу спиралу.

Уредница емисије Марија Вуковић

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се