Ulica Neše Leptira uskoro u Pirotu

Sredinom osamdesetih godina, vojini rok u Pirotu, služili su članovi, tada popularne grupe „Poslednja igra leptira“. Vojske u Pirotu, odavno nema, a gotovo 30 godina, nema ni Nenada Radulovića – Neše Leptira, a on je još uvek najomiljeniji vojnik Piroćanaca.

Novinar Nenad Paunović, proživeo je svaki vojnički dan „Leptira“. Ta veza je do danas ostala neraskidiva.

„Neša je bio talentovan i za glumca i za pevača i za naratora. Neša je imao sve ono što je bilo potrebno da ga narod voli. Ja mislim, da ne postoji čovek u ovoj zemlji, koga su ljudi toliko voleli, a nisu ga znali. Zaista, 'Leptiri' su 1984, 1985. godine, promenili život u ovom gradu. Bili su naši. Bilo je tužno kad su odleteli“, seća se Paunović.

Dragoslav Popović, nekadašnji načelnik Doma vojske u Pirotu, priseća se, na sada oronuloj terasi ovog zdanja, večernjih svirki popularnih „Leptira“ i njihovih vojničkih dana.

„Bili su to divni momci, dobri vojnici, dobri muzičari. Grad ih je strahovito zavoleo, jer su mnogo učinili za zabavni i muzički život ovog grada. Boraveći u Pirotu, oni su komponovali i pripremili treću ploču sa Dečko 'ajde o'ladi, sa Srcem od meda. Bili su spremni da rade i vojnički da zabušavaju, ali samo najlepše možemo reći o njima“, priča Popović.

Skupština grada donela je odluku da jedna ulica u Pirotu dobije ime Neše Leptira.

Fotograf Siniša Jelenkov kaže da je Neša bio rado viđen gost, bilo gde u gradu: „Tako je zaslužio, svojim ponašanjem. Kasnije je dolazio, voleo je Pirot, voleo je Piroćance. Mnogo toga smo doznali preko njega“.

Ulica će uskoro poneti ime Neše Leptira. I baš u Pirotu muzičar je napravio svoje hitove među kojima je čuvena pesma Grudi balkanske. Piroćanci ga nikad nisu zaboravili, a često bi mu i sada zapevali.