Borba protiv plastičnog otpada

Zagađenje mora i okeana plastikom danas, nažalost, više nije retkost. Svake sekunde, 200 kilograma smeća završi u okeanima. Od toga je čak 80 odsto plastični otpad, kome je potrebno i više od 500 godina da se razgradi u prirodi.

Italija je jedna od brojnih zemalja koje su se pridružile globalnoj borbi protiv plastičnog otpada. Tako je uvela potpunu zabranu proizvodnje i prodaje štapića za uši od plastike. Uzrok tome je istraživanje, koje je pokazalo da štapići čine devet procenata otpada na plažama Italije. Zbog toga je od sada dozvoljeno proizvoditi ih samo od biorazgradivog materijala, a proizvođači su obavezni da na pakovanju navedu kako ih pravilno odlagati.

Italija već nekoliko godina pokušava da eliminiše plastične proizvode za jednokratnu upotrebu, podseća Stefano Čafani, predsednik udruženja „Legambijente". Ona je bila među prvim zemljama koje su zabranile plastične kese za jednokratnu upotrebu u supermarketima, a sada je prva zemlja Evropske unije koja je uvela zabranu proizvodnje i prodaje plastičnih štapića za uši. Sledeće godine zabraniće i sredstva za čišćenje koja sadrže mikroplastiku, jer sitna plastična zrna koja se nalaze u nekim pilinzima i deterdžentima završavaju u rekama i morima.

Stefano naglašava da je to veoma važna mera, ali ne i jedina. „Pravilo je usvojeno u okviru prošlogodišnjeg Zakona o budžetu, a upotreba mikroplastike u sredstvima za čišćenje biće zabranjena od 1. januara 2020. Ta pravila prate ono o zabrani plastičnih kesa, a sva ona su deo većeg pačvorka, koji moramo dovršiti, jer se zagađenje plastikom može smanjiti samo donošenjem više mera", kaže Stefano.

I Grčka se, poput Italije, suočava sa sličnim problemom. Što više turista, više i plastičnog otpada. Na jednom ostrvu u blizini Atine okupili su se volonteri u pokušaju da umanje razmere tog problema.

Grčko ostrvo Poros nadomak Atine godišnje posete hiljade turista. Ali od pre nekoliko godina, plastični otpad je počeo da predstavlja veliki problem. U nekim uvalama na severu ostrva može se videti kako struje i vetrovi donose otpad iz Atine i regiona.

Meštanin Jorgos Sarelakosa kaže da je morsko dno već prepuno otpada. „Ako ne preduzmemo drastične mere da smanjimo veličinu ovog problema, ovo more ćemo za deset godina verovatno moći da nazovemo ʼplastičnim moremʼ. Ukoliko nastavimo da ga zagađujemo ovom brzinom, 2050. godine u njemu će biti više plastike nego ribe i drugih živih organizama".

Rikarda Kouvarasa, vlasnik prodavnice opreme za jedrenje, dodaje: „Plastika koja pluta morem je pomalo nalik na meduzu. Ljudi ne žele da prilaze blizu vode. Ne žele da plivaju, niti da plove morem ukoliko je prekriveno plastikom".

A ovo je samo vrh ledenog brega. Sedamdeset odsto tog otpada uopšte ne izlazi na površinu, već ostaje na morskom dnu.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.