Kretanjem do zdravlja

Nedostatak fizičke aktivnosti smatra se odgovornim za šest odsto svih smrtnih slučajeva u svetu. Dovodi se u vezu sa 27 odsto obolelih od šećerne bolesti, 30 odsto bolesti srca i 25 odsto malignih tumora dojke i debelog creva. 

Smatra se da vežbanje smanjuje vreme zadržavanja hrane u crevima i da povećava nivo antioksidansa, kao i da utiče na hormonsku aktivnost.

„Naše telo je napravljeno za kretanje. Kada smo u pokretu, kada kombinujemo različite vežbe, rotacije s manipulacijom tereta, bez obzira na to da li je u pitanju neki sportski rekvizit ili samo svakodnevna aktivnost, mi u stvari činimo dobro za naše telo. Fizička aktivnost je prevencija svih onih hroničnih poremećaja koji su posledica dugotrajnog sedenja, dugog zadržavanja u nekom položaju“, kaže dr Duško Spasovski, ortopedski hirurg.

„Kada smo fizički aktivni, osim biohemijskih promena, postoji pozitivan uticaj na meka tkiva i na koštani sistem“, napominje dr Spasovski i dodaje da se tako zapravo, povećava kvalitet mišićnog sistema, vezivnog tkiva, kostiju zglobova i celokupna pokretljivost tela, što se danas smatra jednim od parametara kvaliteta života.

Jačanje srčanog mišića i kapaciteta pluća 

„Osim što jača koštano-mišićni sistem, tako da fizički aktivne osobe imaju manji rizik od preloma kostiju prilikom pada, fizička aktivnost jača srčani mišić, povećava udarni volumen srca i poboljšava plućni kapacitet“, kaže dr Spasovski.

Svakodnevna fizička aktivnost smatra se i dobrim regulatorom nivoa masnoća u krvi, odnosno preventivno deluje na nastanak ateroskleroze. „Fizička aktivnost pre svega pospešuje cirkulaciju, a to dalje znači i dobar dotok kiseonika i dovoljno energije do svake ćelije. To omogućuje svakoj našoj ćeliji i svakom organu pravilno funkcionisanje, a to je i preduslov da budemo zdravi“, rekla je dr Dubravka Nikolovski iz Zavoda za javno zdravlje Pančeva.

Neka istraživanja ukazuju da kod suženja u koronarnim arterijama, doziranom fizičkom aktivnošću srce stvara nove krvne sudove kako bi premostilo blokadu. Oni koji vežbaju, ukoliko dožive srčani udar, imaju bolju prognozu i manje komplikacija. Ipak, s vežbanjem treba da budu oprezne i zdrave osobe, a kamoli bolesne, koje to moraju da rade isključivo u dogovoru sa lekarom. Preterano opterećenje može više da naškodi zdravlju nego da koristi.

„Mnogo je bolje i zdravije da smo aktivni svakog dana, nego samo jednom nedeljno. Na taj način, redovnim vežbanjem, ceo naš kardiovaskularni sistem pravilno može da funkcioniše, što obezbeđuje zdravlje svih ostalih organa“, kaže dr Nikolovski.

Stručnjaci poručuju da je najbolje da fizička aktivnost bude raznovrsna, da aktivira različite grupe mišića i preporučuju kombinaciju vežbi izdržljivosti, fleksibilnosti, ravnoteže i snage uz napomenu da fizičku aktivnost treba postepeno produžavati i povećati opterećenje.