Meksikanci nisu dijabetičari

Zbog velikog broja pacijenata ključna rečenica u ovom tekstu je da život s dijabetesom ne zavisi od dometa nauke, već od načina života. Naučno je potvrđena činjenica da se s dijabetesom potpuno normalno živi ‒ ukoliko se pravilno živi!

Šećerna bolest (lat. diabetes mellitus) vodeća je nezarazna hronična bolest, epidemijskih razmera. Govori se čak i o pandemiji... Statistika obeshrabrujuća. Nauka ohrabrujuća. Mehanizam poznat.

Šećernu bolest karakteriše hiperglikemija ‒ povišen nivo šećera u krvi. To je posledica smanjene potrošnje glukoze ili njene povećane produkcije. Metabolička bolest.

Pored tog poremećaja metabolizma glukoze, koji je poznat široj javnosti, dijabetes karakteriše i poremećaj metabolizma masti i proteina. Za sve je kriva destrukcija izvesnih beta ćelija ili abnormalnost perifernih tkiva. Hiperglikemija oštećuje oči, bubrege, nervne ćelije, srce i krvne sudove.

Dijabetičari znaju medikamentoznu terapiju. Beleže se i primenjuju novine i u terapiji. U medicini ima novih pojmova. Tek pre petnaest godina je ustanovljen poremećaj pod nazivom „metabolički sindrom", koji predstavlja niz faktora rizika za dijabetes i kardiovaskularnu bolest.

Ti faktori čine kvartet koji obuhvata stomačnu gojaznost, neki od poremećaja regulacije šećera u krvi, povišen krvni pritisak i povišene masnoće. Nova definicija metaboličkog sindroma ističe stomačnu gojaznost kao glavni faktor ‒ za muškarce obim struka veći od 94 cm a za žene veći od 80 cm ‒ uz glikemiju veću od 5,6 mmol/l, trigliceride veće od 1,7 mmol/l, HDL manji od 1,0 za muškarce i manji od 1,3 za žene i krvni pritisak veći od 130/85 mmHg.

Savremena naučna preporuka u prevenciji i lečenju dijabetesa je da se izbegne ili izleči metabolički sindrom.

Pojednostavljeno ‒ gojaznost nije dozvoljena; holesterol i trigliceridi, kao i homocistein trebalo bi da se kontrolišu i održavaju u normalnim granicama. Provera pritiska je obavezna. Tanak struk je i lep i zdrav!

Mnoge zanima možemo li se i sami lečiti. Borovnica, pasulj i ovas su najzastupljeniji u receptima narodne medicine. Najčešće se preporučuje čaj od lista borovnice. Kombinuje se i sa korenom čička koji čisti jetru, sa šipkom, cvetom zove, listom koprive i kantarionom. Pasulj se preporučuje ne samo kao ručak već i kao napitak koji se priprema poput kafe.

Pogodan je i svež sok od crvene cvekle. Da su cimet, peršun i beli luk jednako dobri, potvrđuju zanimljivosti iz jednog područja Meksika gde su ovo glavni začini u ishrani a za dijabetes su tamo samo čuli...