Savršeni paradajz

Na eksperimentalnom polju je zasađeno četrdeset hiljada zasada paradajza od 200 različitih vrsta. Za neke od ovih biljaka život nije lak jer se zalivaju tek svake treće nedelje na početku sezone (a nije mnogo drugačije ni tokom letnjih vrućina).

Amit Koh, naučnik sa Univerziteta u Jerusalimu, objasnio je:
„Velike biljke paradajza dobile su vodu. Poznata je činjenica da će paradajz na dobroj zemlji i uz navodnjavanje porasti više. Mi sada istražujemo koje su to vrste koje mogu dati dobar rod sa što manje vode. Kasnije ćemo sprovesti i druge eksperimente."

Ovi naučnici ne veruju da odgovor leži u genetički izmenjenim organizmima, već u samoj prirodi.

Danijel Zamir, drugi naučnik, objasnio je da njihov pristup podrazumeva korišćenje prirodnog biodiverziteta. „To znači odvajanje vrsta koje potiču od divljih i imaju zadržane osobine otpornosti divljeg paradajza, ali i kvalitet odomaćenih vrsta", kaže Zamir.

Svake sezone se oko 700 vrsta ispituje u laboratoriji. Tokom vremena taj istraživački centar sakupio je kolekciju semena od dvanaest hiljada različitih sorti paradajza.

Naučnik Matan Oved napomenuo je da se traže sorte sa visokim procentom šećera, različitih ukusa, aroma i boja. Kada se odaberu sorte, njihov DNK se pomno proučava. Ukrštanje sa kvalitetnim divljim vrstama daje sve bolje sorte.

„Mi radimo skrining na uzorku od više stotina DNK. Samo tako možemo da odaberemo one vrste koje poseduju otpornost, koje su jake i na kraju daju kvalitetan paradajz. Tek tada počinjemo odgajanje te vrste", kaže biotehnolog Jael Goldberg.

Slična istraživanja se sprovode za izbor vrsta koje su otporne ne samo na sušu već i na razne štetočine i biljne bolesti, tj. na sve ono što ima loš uticaj na rod paradajza.

Priredila Nataša Todorović