Bečka štampa optužuje masone

„Optuživali su Srbiju da je sa Jugoslovenima u Monarhiji kovala zavere protiv njenog opstanka. Kako je to bilo neopravdano znali smo najbolje baš mi Jugosloveni u Austriji, koji smo čak bili nezadovoljni sa Srbijom što ne čini gotovo ništa ozbiljno u tom pravcu. Pokret među Jugoslovenima i ostalim potlačenim narodima Monarhije bio je spontan. Oni su osećali potlačenost to teže i borili se protiv nje to odlučnije, što se i među njima više proširilo obrazovanje i moderni demokratski duh vremena. Srbija nije bila tome kriva. To su pokazali i balkanski ratovi 1912-13. Srbija je mislila samo na svoju oslobodilačku zadaću u Staroj Srbiji i Makedoniji. Zato se ona oružala, ne protiv Monarhije. Sjajni uspeh srpske vojske protiv Turaka, i zatim protiv Bugara, izazvao je kod svih Jugoslovena opštu radost. Osvećeno je stoletno sramno robovanje pod Turcima."

Militantni krugovi koji su smatrali da će tadašnje probleme rešiti oružanim sukobom morali su da pronađu krivca za budući rat. Za to su, po njima, bili pogodni Srbi i slobodni zidari. Prebacujući krivicu na njih, želeli su sebe da opravdaju pred istorijom. O tome je M. J. govorio:

„U poslednje vreme piše austrougarska štampa mnogo o tome da je ovaj svetski rat skrivilo ‒ slobodno zidarstvo, naročito francusko. Slobodni zidari, tvrdi ona, vode rat protiv kraljeva i pape. Francuska Velika Loža je osudila na smrt austrijskog prestolonaslednika i dala da srpski slobodni zidari ovu presudu izvrše. Ja nisam pozvan i ne osećam nikakvo uživanje u tome da ovu besmislicu odbijam. Mogu samo to tvrditi da srpsko odnosno jugoslovensko slobodno zidarstvo nije stajalo niti stoji ni u kakvoj vezi ni sa atentatom ni sa atentatorima. Uostalom, danas je isuviše dobro poznato da su svetski rat skrivile i spremile druge tajne sile. Rat pak sa Srbijom htela je Austrija, i to u prvom redu zbog unutrašnjih političkih razloga i nevolje: da učvrsti premoć Nemaca i Mađara u državi i da dualizam ovekoveči. To se trebalo postići pokoravanjem Srbije i u isto vreme strahovladom u slovenskim krajevima Monarhije. Do godine 1914. sastojala se politika habzburške države prema Jugoslovenima, u Monarhiji i izvan nje, u političkom, ekonomskom i kulturnom gušenju. S ratom je započela „politika" rasnog uništavanja Jugoslovena i u carevini i izvan nje."

I danas se u medijima mogu pročitati i čuti stavovi koje je zastupala austrougarska štampa u vreme Prvog svetskog rata. M. J. je govorio o visokoj ceni koju su u ratu platili Srbi i drugi Južni Sloveni. Više od milion ljudi je izgubilo život, što je 10% od ukupne populacije. Osim ogromnih gubitaka, u besedi su istaknuti i ciljevi borbe.

„Naš se narod ne bori samo za svoju nacionalnu nego i za čovečansku stvar. Mi gledamo u ovoj nametnutoj nam borbi ne želju za moći, nego samo nagon za samoodržavanjem i kulturu našeg naroda. Svoju državu, budući da kod postojećeg internacionalnog poretka nema za to zgodnije metode, smatramo mi samo kao sredstvo za cilj da naš narod, preko 10 miliona ljudi, može živeti čovečno i kulturno se razvijati (to mu je dosad bilo većinom otežano i zabranjeno, njegove energije zabavljene i trošene u odbrani protivi tuđeg nasilja)."

Govor je prosleđen Velikoj loži Švajcarske „Alpina". Iza inicijala brata M. J. krije se ime Marka Jakovljevića.