Maso Masini, renesansni Ikar

Tomazo Masini je bio mehaničar, hidrauličar i kamenorezac, ali, prema nekim izvorima, i nekromant i prizivač duhova. Boravio je na Srednjem istoku i tamo se upoznao sa kultom Sunca ili Ahura Mazdom. Njegovi savremenici su ga prozvali Zaratustra.

U svojoj radionici koja je ličila na jazbinu, topio je metale, a navodno je bio upućen u alhemijske veštine pretvaranja olova u zlato, simbola Saturna u simbol Sunca.

Usta istine

Iz Masinijeve radionice se širio miris sumpora, ni malo popularnog kod crkvenih predstavnika. U Italiji i danas, u Veroni i Rimu, postoje „usta istine", turističke atrakcije, kamene, čovekolike skulpture sa otvorom na mestu usta, neka vrsta detektora laži.

Tokom 15. i početkom 16. veka, Sveta Stolica je ojačala i postavljala biskupe i pape kao gospodare života i smrti. U „usta istine", svaki „pošteni" građanin mogao da ubaci anonimnu dojavu o nečijem kršenju verskih običaja. Ta usta su gutala more zavisti, pakosti i osvetoljubivosti, a crkveni „čuvari morala" su imali pune ruke posla.

To nije sprečilo Masa Masinija da svakodnevno eksperimentiše. Nije ni čudo što je Leonardo da Vinči odabrao Masinijevu radionicu kao poligon za nove izume koji će prkosti inkviziciji, čovekovoj poniznosti i pomeriti ljudske granice. 

Veštački labud

Tajne letenja, Leonardu dečaku, prvi je otkrio stric Frančesko, dokoličar, veliki ljubitelj i poznavalac prirode. Posmatrali su sokola kako kruži između Monte Albana i mora. Kasnije, da Vinči je proučavao Zemljinu težu i Euklidove spise i napisao "Traktat o letenju".

I ne znajući, otkrio je prvi princip mehanike: akcija i reakcija su jednake i suprotnog smera. Delovanje nekog tela na vazduh, isto je kao delovanje vazduha na telo. Na tom saznanju stvorio je prvi padobran.

Sa kule u Fjezolama, da Vinči i Masini su posmatrali ptice. Zajedno su izradili kostur letilice, veliku veštačku pticu „ćećero", što znači labud na lokalnom dijalektu.

Da Vinči je prvo istraživao mogućnost pokretnih krila. Zaključio je da je uspravan položaj bolji od vodoravnog jer jer je težište niže, stabilnost veća i iskorišćenost energije bolja.

Onda se javila sumnja. Novi proračuni pokazali su da je nemoguće održavati težinu tela snagom mišića. Nameravao je da prouči drugi tip krila, nepokretna, koja će, kao u jedriličarstvu, koristiti vazdušne struje.

Genije i njegov šegrt

Maso je, međutim, provodio vreme u veštačkom labudu, srodivši se sa velikim krilima. Bio nestrpljiv da isproba letilicu i uveri pokolebanog Leonarda u njenu funkcionalnost.

Zatrčao se sa golog brda Ćećeri, neko vreme, nad šumom, ostao u vazduhu, a zatim se strmoglavio. Prema jednoj legendi, ovaj ludi renesansni Ikar prošao je dobro, slomivši samo nogu. Bruno Nardini, jedan od najznačajnijih Leonardovih biografa, piše da je povreda bila ozbiljna i da se Masini nije oporavio.

Posle dvadeset pet godina prijateljstva i zajedničkog rada, Leonardo u svojim beleškama ni jednom rečju, više nikada nije pomenuo Masinija. Napustio je Firencu i na konja natovario nedovršeni portret Đokonde. Ali, san o letenju nije ga napustio.

Od smese voska, pravio je šuplje, zoomorfne, leteće figurice, puštao da ih nosi vetar i zabavljao se plašeći prolaznike.