Ljudsko-mašinska superinteligencija rešenje budućnosti

Čovek je i dalje superioran nad mašinom u mnogim slučajevima kao što su, na primer, uočavanje ponavljajućih matrica ili kreativna apstrakcija. Uz pomoć kompjutera, te ljudske kognitivne sposobnosti mogu formirati efektnu kombinaciju multidimenzionalne mreže sa nezamislivim dometom uspešnog rešavanja problema. 

Sistem mikrozadataka i interaktivni sistem 

Većina dosadašnjih računarskih sistema se oslanja na slanje mikrozadataka, koji su izraženi u bajtovima, brojnim pojedincima da bi se potom rezultati do kojih oni dođu sumirali. Na primer, 165.000 volontera umreženih u tzv. Aj vajer (Eye Wire) analizirali su na hiljade slika onlajn kako bi se napravila najkompletnija mapa ljudskih retinalnih neurona.

Ovakav pristup koji podrazumeva brojne mikrozadatke neodrživ je pri susretu sa teškim izazovima današnjice. Neophodan je radikalno inoviran pristup kakav podrazumeva interaktivne sisteme dinamskog karaktera koji su u stalnom procesu promena, a čija rešenja uključuju i sve moguće nepredvidive posledice. Jedan od primera je moguća korupcija koja može nastati u sitemu prikupljanja finansijske pomoći neophodne prilikom prirodnih katastrofa.

Konstrukcija fleksibilnog sistema u realnom vremenu

Nove računske tehnike podrazumevaju pristup masovnom inputu koji se odvija u realnom vremenu. Svaki pojedinačni doprinos rešenju analizira kompjuter i šalje dalje na analizu višeg nivoa.

Na taj način se gradi konstrukcija fleksibilnog okruženja u kojem se odvija saradnja usmerena ka najvećim izazovima. Stručnjaci sa Univerziteta Kornel su 2012. godine započeli realizaciju te ideje u okviru nekoliko računarskih projekata. Tema je globalna konzervacija koja se odvija postepeno, deo po deo. U tu svrhu je lansiran YardMap.org.

Ubrzanje na putu otkrića leka protiv Alchajmerove bolesti

Računski institut pri Kornelu je nedavno odlučio da osnaži i ubrza istraživanje Alchajmerove bolesti i to spajanjem dva uspešna sistema mikrozadataka u jedan interaktivni analitički model koji prikazuje protok krvi kroz mozak miševa. Sistem koji je korišćen za istraživanje zvezdane prašine kroz milion slika aerogela, adaptiran je tako da može da vrši identifikaciju krvnih sudova u mozgu i da odredi moždane koordinate modifikovanom verzijom Aj vajer sistema.

„Omogućavanjem pojedincima, koji su zapravo pripadnici javnosti, da učestvuju u svemu, igrajući neku jednostavnu onlajn igru, možemo, bar tako očekujemo, da redukujemo vreme za otkriće pravog tretmana sa nekoliko decenija na svega par godina“, smatra direktor Računskog instituta, doktor Pijetro Mikeluči.

Na ovaj način svi imaju priliku, i pripadnici nove generacije negovatelja ali i pacijenti koji su u početnoj fazi Alchajmerove bolesti, da na neki način uzmu stvar u sopstvene ruke.