„Белдокс“: Путујте од Аљаске до Африке, осетите живот

Селекција "FeelGood Movies" обухвата три сегмента: „Ерос и танатос“, „Природа и друштво“ и „Споро и еколошки“. „Оно што је заједничко свим филмовима у тој селекцији јесте да осетите живот и друге људе у свој тој различитости и комплексности и јако је леп осећај ако пропутујете светом од Аљаске, преко Јапана, до Африке“, истакао је Филиповић Танјугу.

Као најатрактивнији сегмент, Филиповић је најавио „Ерос и танатос“ посвећен темама сексуалности и смрти, уз констатацију да „ерос бар бројчано ове године“ побеђује танатос, а фокус је на женску перспективу и женску сексуланост. 

Пажњу најшире публике ће можда понајпре привући филм Ћићолина - кума од скандала о славној звезди порнографских филмова, а сама Илона Сталер (Ћићолина) биће гошћа фестивала.

„Видећемо како можемо данас да посматрамо тај феномен, да ли је то борба за женска права, да ли може да се посматра из феминистичког угла или је то нуспродукт капитализма. Занимљиво је и политички гледано као нека претеча Берлусконија у Италији и Белог овде, јер знамо да је Ћићолина била посланица у парламенту, да се борила за сексулно образовање и право на абортус што у делимично конзервативној Италији крајем седемдесетих, па осамдесетих и деведесетих година 20. века није баш било на тањиру“, приметио је Филиповић.

Он је издвојио и филм Венера у коме жене из Данске различитог узраста отворено причају о сексуланости, затим Света водица о женском оргазму у Руанди.

„Начин на који је та прича представљена је нама Европљанима необичан, веома експлицитно и отворено. Ми Руанду знамо по геноциду, а сада ћемо је видети из другачије перспективе", каже Филиповић.

Бисери упознавања преко нета је, према његовим речима, занимљива и духовита прича, али и озбиљна социолошка анализа тренутка у коме живимо, док Калабрија доноси тај мањи сегмент којим доминира танатос, а говори о двојици мигранта који возе тело покојника из Швајцарске у Италију и публика прати њихове животне приче.

У складу са слоганом фестивала (Није још мрак), можемо да кажемо да постоји трачак светлости и да није лоше борити се за то, а ова селекција свесно или несвесно шаље ту поруку“, истакао је Филиповић.

„Белдокс“ представља српској публици и „споре (slow) филмове“, који су новина на светским фестивалима. „Oни повлаче ручну кочницу и терају вас да се убаците у другачији режим рада, искључите своје мобилне телефоне, заборавите на обавезе и покушате да се убаците у контеплативни мод који је најчешће присутан, осетите животе људи којима се ти филмови бавe“, појаснио је селектор.

Филиповић скреће пажњу на остварење Жена и глечер о жени која је одлучила да живи на метеоролошкој станици на глечеру уз приказ сукоба тог малог људског бића и моћне природе, што је доминантан мотив и у осталим документарцима.

Филм Семјуел међу облацима говори о чувару ски лифта у Андима, који не зна шта ће са својим животом пошто више нема снега услед климатских промена, док Кромпир, купус и остали демони приказује догодовштине човека који је одлучио да оде из града и годину дана се бави производњом купуса.

Потпрограм „Природа и друштво“ доноси приче о породичним односима као што је Дивно краљевство папе Алајева о комплексној породици перкусиониста у Израелу па до анализе феномена културе као што је „Евросонг“ кроз причу о победници Јамали.

„Сви ови филмови нас уче да треба да застанемо, променимо своју перспективу, ослушнемо друга мишљења и пробамо са тим знањем да погледамо себе и људе у свом окружењу", приметио је Филиповић.

За њега „Белдокс“ је годинама „прозор у свет“: „Сада се у свету дешава ренесанса документарних филмова, а ми тешко да можемо да их погледамо ван фестивала. Телевизије их откупљују само када постану мегахитови, а понекад ни тада. Уместо да их јуримо по Јутјубу или у мраку 'торенатa', мислим да је најлепше видети те филмове на великом платну са другим људима и после попричати о свему томе“.